Србија на вези - регион, РТС Свет, 18.55

Овог месеца навршава се тачно тридесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума о Босни и Херцеговини. Шта се променило и постигло у периоду након завршетка грађанског рата, у овој бившој југословенској федералној јединици, какви су међунационални односи, какав је живот?

Вишегодишњи проблеми Срба у Федерацији, не само да се не решавају, већ се појављују и нови. Шта је крајња намера разних притисака, провокација, па и физичког насиља, због чега  је појединцима угрожена имовина и на који начин је могу сачувати и за своје потомке? Шта чине локалне власти, као  и централне власти у Сарајеву, да би спречиле негативне појаве? Да ли се назиру нека од решења проблема? Ово су само нека од питања на која ћемо одговор потражити од вечерашњег госта Ђорђа Радановића. Наравно осврнућемо се и на резултате управо завршених председничких избора у Републици Српској, а такође и колико Република Српска, па и сама Србија може да помогне Србима у Федерацији.

Прошлонедељна посета немачког шефа дипломатије Јохана Вадефула Сарајеву и ОХР-у, где је за БиХ задужен управо немачки политичар – Кристијан Шмит, изазвала је велико интересовање у региону. Зашто Немачка другачије види Босну и Херцеговину у односу на друге светске званичнике и силе, које недвосмислено истичу - да је кључ у договору народа у БиХ, а не страни интервенционизам, истраживале су колеге из РТРС-а.

Такође, издвајамо приче из културног живота Републике Српске. У Музеју Козаре у Приједору отворена је иложба под називом „Баљалука 1918“, поводом ослобођења Бањалуке у Првом светском рату, уласком српске војске у град.

Удружења „Српски соколови са Козаре“ из Приједора и „Каструм на Уни“ из Новог Града залажу се за очување народних рукотворина, а једна од њих је свакако козарски вез. Уз организовање радионица, прикупљају и документацију о специфичности израде ове врсте народне радиности, како би њену лепоту заштитили код Унеска.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић