среда, 09.04.2025, 10:04 -> 12:41
Кинески музичари су данас у врху светске музичке сцене
Изванредном музикалношћу, дисциплином и елеганцијом, Србољуб Динић се сврстао међу најеминентније диригенте у свету. Тренутно је његова осма сезона у театру у Брауншвајгу, а од јесени је нови шеф диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а. Живео је и радио широм света, а овог пута износи нам своје утиске о Кини и кинеским музичарима...
“Имао сам прилике да у задње две године два пута гостујем у Кини, пре две године сам дириговао целу продукцију Тоске у граду што се зове Шијан, ове године сам имао два симфонијска концерта са два различита симфонијска оркестра у два града Чиндао и Гијанг.
Оно што ми је било невероватно да су сви оркестри на врло високом нивоу иако ови који су у Пекингу и Шангају сматрају да су они најбољи, што је вероватно истина.
Дириговао сам у Шангају њиховим симфонијским оркестром, али конкретно сада два града, Чингдао и Гијанг, наступила су два млада кинеска уметника са мном, један са својих 18 година, већ финалиста Шопеновог клавирског такмичења у Варшави, где су они мени директно рекли - наш солист је млад. Колико му је година? 18 година. У реду, сјајно свира клавир, био је диван концерт.
И онда су ми за другог солисту који треба да свира Дворжаков Виолински концерт рекли - знате он је млад. Ја кажем па добро, вероватно 18 година, али он каже не, 14 година!
И онда је дошао дечко 14 година, диван, млад, леп и висок растом, са виолином. Ја сам мислио добро, сад да видим. шта он зна, сигурно је технички поткован. То је невероватно на ком нивоу та деца свирају. Да ли желите тон, динамику, карактер, стил, фразу, темпо, техничке способности, то су готови уметници са 14, 15 година. И ако помислите да 30 милиона деце свирају клавиру у Кини, није ни најмање случајно да имате Јуџу Вонг, да имате Ланг Ланга, да имате све те кинеске пијанисте.
Та прича која је од њима ишла да они не осећају ништа и да само свирају као роботи то више не постоји. Они су позвали пуно професора из иностранства да раде на њиховим универзитетима, са друге стране када кинески уметници заврше своје школовање у Кини, тако млади, они онда иду на најбоље колеџе и на најбоље факултете у Америци и Европи и то је важно и за Јапанце када су кренули у 70-тих година. Да они само технички добро свирају али као они не осећају ту музику, то је прошлост.
То се променило све и Кина је постала једна озбиљна конкуренција. свим европским државама и Русији и свима што се класичне музике тиче. И где год сам гостовао дворане су нове, дворане су нове, велике, театри су нови, велики. Кинези улажу огроман новац у том граду, Шијан, који је познат као и престоница кинеске културе, са оним чувеним ратницима од глине, од терракоте. Имате један трг величине 4 пута Трга републике. И на том тргу имате оперску кућу, концертну дворану, два музеја, академију, то су огромне, све ново. Када кажем ново мислим у задњих 20, 30 година. Улажу огроман новац и то се исплати", каже Срба Динић.
Коментари