Поезија и музика у славу православља

У Руском дому многобројној публици представљена је нова књига "Неотето лице Србије", Властимира Станисављевића Шаркаменца из Париза, родом из Неготина, са концертом оперског певача Славка Николића, који је као музичку подлогу имао песме о православним храмовима из споменуте књиге Власте Шаркаменца.

Поезија и музика иду руку под руку, као две посестриме?

"Бог је рекао да реч би прва, а ја бих рекао да та реч не може без звука да постоји, а најплеменитији облик звука јесте тон песме и зато су поезија и музика, не посестриме, него рођене сестре", каже песник.

Како је текла сарадња са Славком Николићем?

"Дуго смо радили пре премијере у Паризу, која је била пре неког времена...а пре тога сам годинама одлазио у 12 манастира, један за другим, на лицу места, и у порти, на дверима манастира, скупљао инспирацију...", каже Шаркаменац.

Ово није могло без љубави за поезију?

"Није могло. Ја волим поезију, изванредни су стихови, има их мало више у музици, тешко је све то изразити музиком, али је Власта успео јако лепо да уради са екипом са којом сарађујем, Миливоје Вељић, Никола Ђуричанин, Петар Голубовић, и ја као вокал", каже тенор Славко Николић.

Иначе, Властимир Шаркаменац је аутор четрдесетак књига, добитник скоро толико књижевних награда, а његово дело, као музика, одише православљем и има лице православља и србословља, отпеваних дванаест најпознатијих дванаест храмова недвосмислено о томе сведоче.