Феђа Штукан: Ја сам морао тежим путем

"Драго ми је што комуницира с публиком на том нивоу хемијском, видим да их учи неким стварима, који сам ја морао научити на тежи начин и пробао на лакши начин објаснити. Видим да то одређеним људима лежи, да могу нешто из тога схватити, нарочито они који имају проблема са овисностима било које врсте...Ја сам се свих овисности рјешио, од грицкања ноктију, до траве, хероина, пијења алкохола, цигарета...ништа од тога не радим... а радио сам у огромним количинама...

Кад ми је пало напамет да постанем питот, постао сам, па пилот друге летелице, па треће, па падобранац, па сам почео да радим у Пилотској школи као предавач, неколико теоретских предмета...који нову летелицу ћу хтети да пробам, да научим, савладам, купим или било шта друго...

Воли да возим, уживам у вожњи било чега, и тротинета с ћерком, то ми је можда најљепше од свега, имамо електричне скутере и возимо се заједно по граду", каже Штукан.

За чудне ствари се медији и публика лепе, па онда за речи: хероин, ратиште, овисник, лудница..имамо ту једну страну приче...како реагујеш на тај део приче?

"Немам шта да реагујем, то је део мог живота..не могу да кажем да сам поносан на своје хероинско искуство, али ме није ни стид тога, јер једноставно, такав је мој пут у зен...у будизму би рекли, то је зен...немаш ти за шта да се правдаш...можда сам другима урадио нешто лоше, али из нужде, не из зла. Било је ситуација кад сам пуцао да убије, што је за мене већ толико грозно да ме натерало да преиспитам све у глави што имам, да ли је то све исправно и кад сам схвати да је то срање што радим (извињавам се), рекао сам да никад нећу узети пушку у руке ни за кога...извињавам се, ја нисам патриота, једноставно нисам тај лик.

Не говорим о томе да ли сам храбар да то урадим, у то немам сумње, јер падобранац сам, немам мотор, пилот сам, у три летилице летим, немам сумње у то да ли сам или нисам храбар... А зашто нећу да пуцам је што нећу да убијам друге људе...", каже Штукан.