35 година Српске националне академије у Канади

У јесен 1981. године Српска национална академија (СНА) је званично регистрована као непрофитна, хуманитарна организација са специјалним пореским статусом, а креиран је и лого Академије.

„То је била званична мултикултура у Канади, која је била званично промовисана и свим етничким групама је давала помоћ, и моралну и материјалну. У исто време, у Југославији је почетак великих политичких немира, после Титове смрти који је умро 80-те, подизање гласова водећих интелектуалаца широм Југославије, а у Србији видна је активност Француске 7. На позоришним даскама Атељеа 212, Звездара театра, освајају се вербалне слободе са политичким набојем", рекла је Софија Шкорић, председница СНА.

У наредних 12 година одржане су значајне конференције, објављена двојезична књига о Ђури Јакшићу, а Матија Бећковић, Брана Црнчевић и Данко Поповић су, у организацији СНА, имали велике северноамеричке турнеје.

По објављивању Времена смрти Добрице Ћосића у Америци, познати писац и академик био је гост Универзитета Торонто и Српске националне академије.

„Углед наше Академије је био у опасности. Питање је било да ли ће српски интелектуалци и патриоте успети да наметну српској заједници културни однос према националној књижевности", нагласила је Софија Шкорић.

На свечаној Академији говорили су и бивши епископ канадски, владика Георгије, а у име амбасадора Србије у Канади, Михајла Папазоглуа, конзул Спасоје Милићевић.

Амбасадор Џејмс Бисет је и овом приликом поновио да је бомбардовање Србије било велика грешка, објашњавао актуелни политички тренутак у свету и нагласио да Србија треба да настави путем неутралности. Добио је најтоплији аплауз.

Специјални гост Академије био је Синиша Ковачевић, а ево какву Србију жели:

„Србију за коју може да се живи, и из које ће се одлазити широм света, зато што је то ствар срца, интелектуалног и професионалног изазова, жеље да се нешто научи, а не ствар социјалне природе", рекао је Ковачевић.

На овом скупу евоцирана су сећања на гостовања Моме Капора, Љубе Тадића, Александра Берчека, а Софија Шкорић је за наредну годину најавила објављивање монографије у којој ће бити поменути сви заслужни за рад и углед ове организације.