Дигитално аудио-емитовање DAB

DAB стандард је инициран као европски истраживачки пројекат 1980. године. Норвешки Јавни сервис (NRK) покренуо је први DAB канал на свету 01. јуна 1995. године (NRK Classisc), а BBC и SR покренули су своје прво DAB дигитално радио емитовање у септембру 1995. године. DAB рисивери доступни су у много земаља света још од краја 90-их година. DAB може да понуди више радио програма него аналогни FM радио. DAB је робустнији када је реч о буци и фејдингу за оне који прате програм преко мобилних радија, јер се пријем квалитета DAB-a брзо деградира када јачина сигнала падне испод критичне тачке, док се квалитет пријема FM деградира полако паралелно са сигналом који се умањује.

Тестирање које је обавио професор Свере Холм показало је да је за стационарно слушање квалитет звука на DAB-у мањи него на FM стерео, због тога што већина станица користи 128 kbit-а или мање, са MP2 audio codec, који захтева 160 kbit-а да би се остварио жељени FM квалитет. 128 kbit даје бољи динамички опсег или однос сигнал/бука него FM радио.

Унапређена верзија система је пуштена у рад у фебруару 2007. и зове се DAB+. DAB није компатибилан са DAB+, што значи да пријемници који примају само DAB нису у могућности да примају DAB+. DAB+ је у просеку двоструко ефикаснији од DAB-а због усвајања AAC+ audio codec. DAB+ може да омогући већи аудио квалитет са минималним 64 kbit. Квалитет пријема је такође робустнији на DAB+ него на DAB-у због додатка Reed Solomon кодинга за исправљање грешке.

Више од 20 земаља омогућава DAB емитовање, а неколико земаља као што су Аустралија, Италија, Малта и Швајцарска почело је да емитује програм са DAB+ станица. Међутим, DAB радио још увек није по популарности заменио стари FM систем.