Од малог до великог проблема

Иако нема прецизних студија, процењује се да око 30 одсто популације дечјег узраста у нашој средини има неки облик поремећаја у развоју, од благих сметњи у говору до аутизма. Разлози су многобројни, а једна од превентивних мера јесте рано откривање и терапија.

У свакодневни рад са дететом, поред психолога, логопеда, дефектолога, требало би да буде укључен и нутрициониста.

Александра Ивановић, мајка детета са поремећејем у развоју, каже да је њено дете било здрава и напредна беба.

"Брзо је проходао и проговориом, а онда је све почело да се мења. Од треће године је почео да се повлачи у себе, избегавао је и разговор са родитељима који су у почетку мислили да је све то због поласка у вртић", објашњава Ивановићева.

"После низа тестова и испитивања, установљено је да има кандиду у цревима у огромном броју, да је настала јака инфекција, да му је графомоторика потпуно уништена. Невероватно је да је заборавио све што је знао", каже Александра Ивановић.

Родитељи који примете било какве проблеме, на пример да дете заостаје за својим вршњацима, или ако је хиперактивно или агресивно, треба што пре да се обрате стручњацима, али и да у рехабилитацији активно учествују.

"Дете у прелепом цртаном филму види прелепе боје, а стварност је сива. Има звук који је висок, јасан, тако да су речи маме неприметне. Има покрет, али пасивни, ни у чему не учествује", објашњава неуропсихијатар Милијана Селаковић и апелује да се треба играти са децом.

Третман и пре коначне дијагнозе

Професор Ненад Глумбић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију каже да рана интеревенција одсносно третман, не сме да се заснива на дијагнози.

"Не смемо чекати да се постави дијагноза и пропуштати читаве месеце и године. Дакле, третман се везује за сметње које дете има, за облике понашања, невезано са тим да ли дефинитивна дијагноза постоји или не и зато је важно да законска регулатива препозна улогу дефектолога, и да укључи што више специјалних едукатора и рехабилитатора у рад, пре свега у предшколским установама које омогућавају рани стимулативни третман ове деце", каже Глумбић.

На раст и развој деце, поред генетике, утичу и окружење, али и начин исхране.

"Потребно је избацити бели шећер, увести што више воћа и поврћа, риба, семенке, које су основни извор есенцијалних масних киселина. Наука је показала да су код деце са дислексијом, и немогућношћу одржавања пажње, есенцијалне масне киселине у недостатку", упозорава нутриционста Александра Мелић.

Морамо избацити из исхране пестициде, емулгаторе, који су врло присутни данас у прехрамбеној индустрији, и пред децом се не сме пушити.

Мајка са почетка наше приче каже да је њен син сада добро, има осам година и иде у школу.

Апелује на све да озбиљно схвате ране развојне поремећаје код деце који постају све чешћи тако да добијају размере епидемије.