Награда "Матерњи језик” књижевници Ради Рајић Ристић

Додели награде присуствовали су председник КУД-а Видовдан Трентино Доломити Ђорђе Милановић и Светлана Станојловић, такође из Куд-а Видовдан.

Присутне је на самом улазу у вилу дочекала српска топла погача и вино, на нашој застави, уместо столњака, а тај гест гостопримства изузетно је обрадовао госте.

Погачу је са добитницом награде преломио организатор манифестације професор Luciano Carpo, велики пријатељ српског народа. Професор Карпо прати књижевне догађаје наше песникиње и пуно пута је говорио или био модератор на песничким вечерима Раде Рајић Ристић.

"Награде увек пријају јер су пропратни елемент мојих активности и потврда за оно што радим свим срцем и свим еланом, трудећи се да у први план увек истакнем нашу домовину. Ову награду је добила Србија, па тек онда ја. Тако то ја доживљавам и осећам, све моје награде су посвећене њој. Колико год да смо интегрисани, увек осећамо неку празнину, неки недостатак, ми који смо далеко до куће. То може да звучи банално, али је то подлога нашег живота "тамо далеко". Драго ми је да могу да поделим радост и награду са мојим сународницима. Хвала из дубине душе онима који су присуствовали тој свечаној додели. Хвала им на поштовању и драгоценом времену које су издвојили за мене и моју Србију", рекла је Рада Рајић Ристић за РТС.

                             Награђена песма

Императив љубави

Ова земља је свих нас - спасимо је!
Ова земља је за све - поштујмо је!
Није само једних - али ни других - заштитимо је!
Она је наш изгубљени Рај,
не припада само привилегованима,
привилегија уништава једнакост - чувајмо је!
Она је наша мајка, наша родитељка,
ми смо деца њене прашине - нека нам је част!
Коју погоднију именицу можемо употребити
а да се не покријемо срамотом.
Опходимо се према њој као да нам је маћеха- мрзећи је скоро.
Каква смо то деца?
Безосећајни, незахвални, равнодушни...
Она је најцрвенији мак заласка сунца
коме кидамо латице - помозимо јој!
Она је попустљива - опрашта нам
иако је наше понашање неопростиво.
Немам са чиме да је упоредим -
јер њена утроба нема поређења
ни са којом великодушношћу - волимо је!
Она нас награђује свим њеним пролећима
иако их не заслужујемо.
Не да нам да гладујемо, храни нас без шкртости...
Њена храна је обилна - може прехранити све,
и било би за све нас
кад не би било похлепне глади
која узвишено влада.

                На италијанском језику

IMPERATIVO DELL'AMORE

Questa terra è di tutti - salviamola!
Questa terra è per tutti - rispettiamola!
Non è solo degli uni, ma neanche degli altri - proteggiamola!
È quel nostro Paradiso perduto,
non è solo dei privilegiati-
il privilegio annienta l'uguaglianza- custodiamola!
È la nostra madre, la nostra genitrice,
siamo figli della sua polvere - onoriamola!
Quale sostantivo più adatto possiamo usare
senza coprirci di vergogna?
La trattiamo come fosse la nostra matrigna- quasi odiandola.
Che figli siamo?
Insensibili, ingrati, indifferenti...
Lei è il papavero più rosso del tramonto
a cui stiamo strappando i petali -aiutiamola!
Lei è clemente - ci perdona
anche se il nostro comportamento è imperdonabile.
Non ho a che cosa paragonarla-
perché il suo grembo è imparagonabile
a qualsiasi generosità - amiamola!
Lei ci premia con tutte le sue primavere
anche se non le meritiamo.
Ci sfama, ci nutre senza avarizia...
Il suo cibo è abbondante- può sfamare tutti,
e ci sarebbe per tutti noi,
se non ci fosse l'ingorda fame
che regna sovrana.