Победила прича "Сеоба и елегија Мите Руса"

Жири у саставу др Драган Никодијевић, професор универзитета и Драгомир Дујмов, књижевник и професор, одлучио је да овогодишња награда Милован Видаковић за најбољу кратку причу на српском језику, припадне Милану Мицићу из Новог Сада, за причу Сеоба и елегија Мите Руса. Конкурс традиционално расписују Српске недељне новине из Будимпеште, а признање ће добитнику бити уручено на Светосавској академији, коју 25. јануара организује Самоуправа Срба у Мађарској, јавља за Програм за дијаспору РТС Драган Јаковљевић, уредник СНН.

У свом саопштењу, жири за доделу ове награде истиче да Српске недељне новине, гласило српске заједнице у Мађарској, као иницијатор идеје и носилац организације конкурса, могу бити поносне на досадашње постигнуће и одјек који су овај конкурс и награда којом је праћен до сада остварили у јавном и културном животу на просторима где се говори и пише на српском језику. 

Иако су књижевне минијатуре познате као тежа форма литерарног исказа, више је него извесно да се из године у годину може констатовати завидан квалитет радова приспелих на конкурс. Конкурс под именом Милована Видаковића све више прераста у својеврсну не само књижевну, већ и јавну трибину у оквиру које се исказују емотивне слике и духовне интерпретације најразличитијих садржаја, како савремене егзистенције тако и ближе и даље историје, религије, морала, људске похлепе, футуристичких предвиђања, еколошке апокалипсе која се надвила над нама до "духовних плићака" и извештаченог живота у информатичкој епохи у којој су мисаоно и природно изгубили сваки смисао... 

Као и у ранијим циклусима, неколико прича проговара "Милованом Видаковићем самим". У једној од њих се на расправама Сремчевих јунака из Зоне Замфирове, уз употребу аутентичних језичких каламбура, зачиње идеја о учешћу приче на конкурсу. У другој нам се, кроз игру речи, предочавају језички корени топонима Неменикућа, родног места Милована Видаковаћа...

Једном речју, у кратке приче је стало чудесно много тема.

Жири је одлучио да ове године најбољом прогласи причу Милана Мицића Сеоба и елегија Мите Руса.

У најужем избору за награду нашле су се и приче које жири јавно похваљује: Име међу ветровима Данијеле Репман Станичков, Дуб Мирослава Средановића, Бела прича Симоне Укај.

Као веома успеле, жири похваљује и приче: Понедељак Миодрага Јакшића, За Елизу Бошка Протића, Размеђа Алексе Николића, Ноћним возом за Будимпешту Немање Раичевића, Тајанствени запис Милице Зељковић, Повратак ратника Стамена Миловановића, Перо Милована Видаковића Ладислава Варге, А варке ћук и Неменикуће крава? Властимира Станисављевића Шаркаменца, Прича из воза за варош ИН Војислава Ђорђевића.