Моћни гласови – Blossom Dearie
Маргрет Блосом Дири (1924 – 2009) је била америчка џез певачица и пијанисткиња. Имала је препознатљив, лаган и девојачки глас. Годинама је редовно наступала у Лондону и Њујорку, сарађујући са многим џез уметницима, укључујући Џони Мерсера, Мајлс Дејвиса, Џек Сигала, Џони Мандела, Данкан Ламонта, Боб Дороуа, Дејв Фришберга и Џеј Берлинера.
Рођена је у Ист Дараму у држави Њујорк. Након завршетка средње школе, преселила се на Менхетн како би започела музичку каријеру. Престала је да користи своје прво име и почела да пева у групама као што су „Blue Flames“ (са оркестром Вуди Хермана) и „Blue Reys“ (са бендом Алвин Реја), пре него што је започела соло каријеру.
1952. године преселила се у Париз, где је основала вокалну групу „Blue Stars“ (1952–1955), чији су чланови били и сестра Мишел Леграна, Кристијан, као и Боб Дороу. Група је 1954. године имала хит у Француској са верзијом песме „Lullaby of Birdland” на француском језику, за коју је аранжман урадио Мишел Легран. Група је касније прерасла у састав „Swingle Singers“.
Nа првом соло албуму, објављеном две године касније, свирала је клавир, али није певала. 1954. године Дири и Кинг Плеџер снимили су нумеру „Moody's Mood for Love” (вокалну адаптацију саксофонског солоа Џејмс Мудија за песму „I'm in the Mood for Love”, коју је урадио Еди Џеферсон). Један од њених најпознатијих снимака из тог периода је песма „The Riviera” (1956), за коју је музику компоновао Сај Колмен, а текст написао Џозеф Макарти.
Након повратка из Француске 1957. године, Дири је крајем педесетих и почетком шездесетих снимила својих првих шест америчких албума као соло певачица и пијанисткиња за издавачку кућу „Verve Records”,углавном у формату триа или квартета. Дејв Геровеј, водитељ емисије „The Today Show“ и један од њених раних обожавалаца, више пута ју је угостио у својој емисији, чиме је допринео њеној популарности код шире публике.
1964. године снимила је албум „May I Come In?“ уз пратњу оркестра, што је за њу било неуобичајено. У истом периоду често је наступала у њујоршким ноћним клубовима са музичким програмом уз вечеру, а 1966. године први пут је наступила у лондонском клубу „Ronnie Scott's”. Током шездесетих година, Дири је у Уједињеном Краљевству снимила четири албума, укључујући и снимак свог наступа у клубу „Ronnie Scott's” из 1966. године.
1970. године, након периода неактивности, објавила је албум „That's Just the Way I Want to Be“ (који је садржао и њену посвету Дасти Спрингфилд). 1974. године основала је сопствену издавачку кућу „Daffodil Records”, што јој је омогућило потпуну контролу над снимањем и дистрибуцијом албума.
Током каријере често се појављивала на телевизији, укључујући и рад на позајмљивању гласа за образовну серију за децу „Schoolhouse Rock!“. Неке од нумера за ову серију написао је њен пријатељ Боб Доро, џез певач и композитор са којим је наступала у Паризу током педесетих година.
1973. године номинована је за „Греми“ награду у категорији најбољег снимка за децу, за албум „Multiplication Rock“, 1983. године добила је прву награду Фондације „Мејбел Мерсер”