Краљеви свинга – Benny Goodman
Бенџамин „Бени“ Гудмен (1909 - 1986), рођен као Бенџамин Џозеф Гудмен, био je легендарни амерички кларинетиста и бендлидер, с правом овенчан као „Краљ свинга“. Он је 1940-тих, водио један од најпопуларнијих свинг биг бендова у Сједињеним Америчким Државама, а преко тада нових изума – радија и винилских плоча - био је једна од првих светских звезда популарне музике. Његов историјски концерт у Карнеги холу у Њујорку, 1938. године, био је прекретница у историји џеза и увео је џез у дворане резервисане до тада само за класичну музику, а џезу дао уметничку форму, уместо дотадашње плесне/забавне улоге.
Један од првих који је превазишао расну сегрегацију и имао афроамериканце у оркестру, заједно са белим музичарима. Његови ансамбли и оркестри били су прави расадници читавих плејада музичара, а небројено снимака и издања део је светске културне баштине џеза. Својом виртуозношћу, енергијом и бескомпромисним стандардима, Гудмен је обележио златну еру свинга тридесетих година двадесетог века и постао прва велика музичка звезда која је успела да премости расне поделу у тадашњој Америци.
Рођен у Чикагу у сиромашној породици јеврејских имиграната из Русије, Бени је био девето од дванаесторо деце. Његов отац, кројач по занимању, желео је да се деца баве нечим креативним и блиским уметности, па их је уписао у бесплатну музичку школу при синагоги.
Са десет година почео је да свира кларинет, већ тада показујући невероватан талент. Пресудан утицај на његов рани стил имали су црначки џез уметници из Чикага, попут кларинетисте Џони Додса. Професионално је почео да наступа од самог почетка бављења музиком, свирајући раме уз раме са старијим и искусним џез пионирима.
Током 1930-тих, Гудмен је формирао сопствени оркестар и стекао националну славу захваљујући радио-емисији “Let's Dance”. Његов препознатљив, полетан и ритмичан звук привукао је милионе младих широм Америке, покренувши праву свинг “грозницу”.
Гудменов оркестар је 16. јануара 1938. године одржао концерт у њујоршком Карнеги холу – данас се тај наступ сматра прекретницом у музичкој историји јер је то био први пут да је џез, дотле сматран „нижом“ или уличном музиком, изведен у престижној дворани резервисане традиционално за класичну музику. Концерт је тријумфално легитимисао џез као праву и нову уметничку форму.
Једно од његових најважнијих достигнућа, после музике, био је његов пионирски допринос борби против расне сегрегације. У време када су оркестри у САД углавном били строго расно подељени, Гудмен је већ од 1936. године почео да ангажује врхунске црначке музичаре у своје саставе. У његовом чувеном Третету (Трио) и Квинтету свирали су легенде попут пијанисте Теди Вилсона, вибрафонисте Лајонел Хемптона и бубњара Џин Крупе. Суочавајући се са бројним непријатностима и претњама током турнеја по расном заоштреном југу Америке, Гудмен је остао доследан, истичући да га интересује искључиво музички квалитет, а не боја коже његових сарадника.
Поред свинга, Гудмен је у каснијим годинама показао велико интересовање за класичну музику, изводећи и снимајући дела композитора попут Моцарта и Бартока, сарађујући са угледним светским симфонијским оркестрима.
Иако се ера великих бендова завршила крајем Другог светског рата, Гудмен је наставио да наступа са мањим саставима све до своје смрти 1986. године. Његов технички савршен тон, прецизност и непогрешив осећај за свинг остали су златни стандард за све будуће генерације кларинетиста.
„Бени Гудмен није само свирао џез - он је својим кларинетом помогао да се промени културни пејзаж и свест једне нације.“
