Читај ми!

Моћни гласови – Joe Williams

Џо Вилијамс (1918 – 1999), рођен као Џозеф Горид, био је познати амерички џез певач, чувен по својој каријери у ери свинга и биг бендова. Његов углађени баритон и дуги „стаж“ у Каунт Бејзи оркестру постао је једно од препознатљивих обележја овог оркестра, коме се придружио 1954. године. Био је свестран, мешајући традиционални џез са стиловима блуза, свинга и баладе - Вилијамс је такође имао карактеристичну способност да уз изванредан смисао за фразирање, пружи и емоционална, дубока извођења у својим интерпретацијама џез стандарда.

Вилијамс је рођен у Корделу, у Џорџији, а са три године преселио се у Чикаго. Као тинејџер, током тридесетих година прошлог века, био је члан госпел групе „Jubilee Boys” и наступао у чикашким црквама.

Вилијамс је почео професионално да пева као солиста 1937. године. Повремено је наступао са великим џез оркестрима: од 1937. певао је са оркестром Џими Нуна, а такође је био на турнеји са Лес Хајтом по Средњем Западу. 1941. године био је на турнеји са Колмен Хокинсом, а 1943. године наступао је у Бостону са оркестром Лајонел Хемптона. Певао је са Ред Сондерсом у чикашком клубу “Club DeLisa”1945. године, а 1946. је наступао у Њујорку са Енди Кирком.

Крајем четрдесетих година Вилијамс је имао здравствених проблема, па је наступао само повремено. До октобра 1950. поново је наступао у клубу „ДеЛиза” са Ред Сондерсом, где га је чуо Каунт Бејзи, који га је касније и ангажовао - од 1954. до 1961. године био је певач у Бејзијевом биг бенду.  Песме „Every Day I Have the Blues” (снимљена 1955) и „Alright, Okay, You Win” биле су међу бројним успешним снимцима из тог периода.

Након одласка из Бејзијевог оркестра, Вилијамс је остварио успешну солистичку каријеру на фестивалима, у клубовима и на телевизији. Остао је у добрим односима са Бејзијем и редовно је наступао са његовим оркестром. Сарађивао је и снимао са многим другим музичарима, укључујући Хари „Свитс” Едисона (1961–1962), Џуниор Менса (између 1962. и 1964), Џорџ Ширинга (1971) и Кенонбол Едерлија (између 1973. и 1975).

1977. године био је на дугој турнеји од Египта до Индије са Кларк Теријем, а 1985. је обишао Европу и САД са Тед Џоунсом и Бејзијевим оркестром. Такође је наступао са сопственим мањим саставима, у којима су између 1970. и 1990. године најчешће свирали пијаниста Норман Симонс и, често, гитариста Хенри Џонсон. Вилијамс је певао са Бејзијевим биг бендом у два филма: “Jamboree” (1957) и “Cinderfella” (1960).

У каснијем периоду живота, Вилијамс је често наступао у хотелима и клубовима у Лас Вегасу, али је певао и на фестивалима, радио на крузерима. Поново је био на турнеји са Бејзијевим биг бендом, овог пута под вођством Френк Фостера, који је на месту вође бенда наследио Тед Џоунса. Вилијамс је певао са Луи Белсоном, изводећи Елингтонову џез свиту “Black, Brown and Beige”, а 1993-1994. године, поново је био на турнеји са Џорџ Ширингом.

Повремено се бавио глумом, а остварио је и споредну улогу у филму “The Moonshine War”, објављеном 1970. године. Вилијамс се у више наврата појављивао у емисијама “Улица Сезам” током осамдесетих и почетком деведесетих година.

1982. године тумачио је улогу џез музичара Сони Гудмена у епизоди под називом „Џез” телевизијске серије “Лу Грант”. Касније је играо Ал Хенкса, оца Клер Хакстејбл, у три епизоде серије “Козби шоу” (приказиване од 1984. до 1992).

Његова каријера је трајала неколико деценија, а наступао је и са другим легендама џеза попут Еле Фицџералд, Френк Синатре и Дјук Елингтона. Неке од његових најпознатијих песама, „Every Day I Have the Blues" и "Alright, Okay, You Win" и данас су својеврсни еталон вокалног џеза.