Џез великани – Kenny Burrell

Рођен је у Детроиту, породици где су оба родитеља свирала инструменте, а он је почео да свира гитару са 12 година након што је слушао снимке Чарли Кристијана. Током Другог светског рата, напустио је идеју да постане саксофониста и купио је акустичну гитару. Инспирисан је да свира џез након што је слушао Оскар Мура, али и снимке Ђанго Рајнхарта. Наставио је да студира композицију и теорију код Луис Кабаре и класичну гитару код Џо Фаве. Док је био студент на Државном универзитету Вејн, дебитовао је као члан секстета Дизи Гилеспија 1951. године, након чега је уследио сингл „Rose of Tangier“/„Ground Round“ снимљен под његовим именом. Док је био на колеџу, Барел је основао колектив „New World Music Society“ са колегама музичарима из Детроита - Пепер Адамсом, Доналд Бердом, Елвин Џоунсом и Јусеф Латифом.

Барел је након дипломирања 1955. године био на турнеји са Оскаром Питерсоном, а затим се 1956. године преселио у Њујорк са пијанистом Томи Фланаганом. У року од неколико месеци, Барел је снимио свој први албум као бендлидер - и он и Фланаган су били тражени као пратећи музичари и студијски музичари, наступајући са певачима Тони Бенетом и Леном Хорн и снимајући са Били Холидеј, Џими Смитом, Џин Амонсом и Кени Дорамом, између осталих. Од 1957. до 1959. године, Барел је заузимао бивше место члана бенда Чарли Кристијана у Бени Гудменовом оркестру. Од свог дебија у Њујорку, Барел је имао плодну каријеру снимања, а критичари су као посебне истакнуте радове навели „The Cats“ са Џон Колтрејном 1957. године, „Midnight Blue“ са Стенли Тарентајном 1963. године и „Guitar Forms“ са аранжером Гил Евансом 1965. године. Сарадња са Џими Смитом произвела је албум „Organ Grinder Swing“  1965. године, који се нашао на листи „Billboard Top Twenty“.

1978. године почео је да предаје курс на Универзитету „UCLA“ под називом „Ellingtonia“, испитујући живот и достигнућа Дјук Елингтона. Иако њих двојица никада нису директно сарађивали, Елингтон је Барела назвао својим „омиљеним гитаристом“, а Барел је снимио бројне почасти и интерпретације Елингтонових дела. Од 1996. године, Барел је био професор и директор џез студија на Музичкој школи Херб Алперт на

„UCLA“, где је био ментор тако значајних бивших студената као што су Гречен Парлато и Камаси Вошингтон.

Барел је написао, аранжирао и свирао албум „Dear Ella“ певачице Ди Ди Бриџвотер , који је 1998. године добио „Греми“ награду, добио је награду за џез едукатора године од мгазина „Down Beat“ 2004. године, а 2005. године је проглашен за „NEA Jazz Master“.

Барел је био добитник награде „Греми Салут“ за џез 2010. године. На „Греми“ веб сајту  се наводи да се између „...1956. и 2006. године, господин Барел истакао као лидер, ко-лидер и пратећи музичар, објављујући снимке са звезданим музичарима у свету џеза,“ пре би се могли рећи са читавом галаксијом звезда: Чет Бејкер, Реј Браун, Доналд Берд, Бети Картер, Пол Чејмберс, Крис Конор, Блосом Диари, Томи Фланаган, Френ Фостер, Арета Френклин, Ред Гарланд, Стен Гец, Колмен Хокинс, Милт Џексон, Илиној Џекит, Тед Џоунс, Џони Хоџис, Ширли Хорн, Ета Џејмс, Хенк Џоунс, Квинси Џоунс, Винтон Кели, Џек Мекдаф, Гери Мекфарланд, Дејв Пајк, Џими Смит, Кал Џејдер, Стели Тарентајн, Френ Вес, Ерни Вилкинс, Џо Вилијамс, Каи Вајндинг, Џими Винтерспун, Лио Рајт, Нет Едерли, Луис Армстронг, Реј Барето, Тони Бенет, Џејмс Браун, Милт Бакнер, Гари Бартон, Реј Чарлс, Кени Кларк, Бак Клејтон, Нет Кинг Кол, Кени Дорам, Бил Еванс, Гил Еванс, Арт Фармер, Тери Гибс, Аструд Гилберто, Пол Гонсалвес, Бабс Гонзалес, Стефан Грапели, Лајонел Хемптон, Роланд Хана, Џин Харис, Џони Хартман, Џими Хит, Кењон Хопкинс, Лена Хорн, Џ. Џ. Џонсон, Барни Кесел, Јусеф Латиф, Хјуберт Лоз, Мелба Листон, Херби Ман, Џими МекГриф, Вес Монтгомери, Ајк Квебек, Џером Ричардсон, Сони Ролинс, Чарли Рауз, Џими Рашинг, Лало Шифрин, Зут Симс, Дакота Стејтон, Идрис Сулиман, Кларк Тери, Ед Тигпен, Дајна Вошингтон, Даг Воткинс, Ренди Вестон... и још многим другима!

Барел је био професор и директор џез студија на Музичкој школи Херб Алперт на Универзитету „UCLA“.