Нови путеви – Mike Stern

Рођен је у Бостону, као син Хелен Стерн (рођене Хелен Филипс Бароуз), вајарке и мецене уметности, и Хенрија Двајта Сеџвика V.

Стерн је одрастао у Вашингтону и почео је да свира гитару са 12 година, имитирајући Би Би Кинга, Ерик Клептона и Џими Хендрикса. Међутим, тек када је уписао Музички колеџ “Беркли” у Бостону, озбиљно је схватио гитару. Са двадесет две године постао је члан групе “Blood, Sweat & Tears” и провео три године са бендом,  појављујући се и на албумима “More Than Ever” и “Brand New Day”.

Истовремено, био је главни гитариста глем-рок бенда из Вашингтона, “The Dubonettes”, који је касније постао “Charlie and the Pep Boys”. Квинтет је објавио један албум, “Daddy's Girl”, 1976. године пре него што је Стерн напустио групу.

1979. године придружио се фјужн бенду Били Кобама, а две године касније придружио се Мајлс Дејвису, дебитујући јавно 1981. године, наступом забележеним на албуму “We Want Miles”. Остао је са Дејвисом до 1983. године док га није заменио гитариста Џон Скофилд, због Стренових злоупотреба алкохола и хероина.

Од 1983. до 1984. године био је на турнеји са Џако Пасторијусом, а 1985. се вратио на турнеју са Дејвисом.

Стернов соло деби, „Upside Downside“, са Џако Пасторијусом, Дејвид Санборном и Боб Бергом, објављен је за “Atlantic Records “1986. године. Од 1986. до 1988. године био је члан квинтета Мајкл Брекера, наступајући на албуму „Don't Try This at Home“. На његовом другом албуму  „Time in Place“ из 1988. године, свирали су Питер Ерскин на бубњевима, Џим Бирд на клавијатурама, Џеф Ендруз на басу, Дон Алиас на удараљкама и Дон Гролник на оргуљама. На  следећем албуму, „Jigsaw“, била је песма „Chief“, Стернов трибјут Мајлс Дејвису.

1989. године формирао је турнејску групу са Боб Бергом, Денис Чемберсом и Линколн Гоинсом. Остали су заједно до 1992. године и појављују се на албуму „Odds or Evens“. 1992. године  придружио се поново уједињеном бенду „Brecker Brothers Band“ на две године. Његов хваљени албум из 1993. године, „Standards (and Other Songs), довео је до тога да га читаоци и критичари часописа “Guitar Player” прогласе за најбољег џез гитаристу године. Након тога су уследили албуми „Is What It Is“ из 1994. и „Between the Lines“ из 1996. године, који су оба добили номинације за “Греми” награду. 1997. године објавио је албум „Give and Take“ са басистом Џон Патитучијем, бубњарем Џек ДиЏонетом, перкусионистом Дон Алијасом и специјалним гостима Мајкл Брекером и Дејвид Санборном. Освојио је награду “Орвил В. Гибсон” за најбољег џез гитаристу.

Након петнаест година рада са Атлантиком, Стерн је потписао уговор са ESC Records за издање албума „These Times“ 2004. године, еклектичног албума на којем су гостовали басиста Ричард Бона, саксофониста Кени Герет и бенџоиста Бела Флек. Придружио се издавачкој кући „Heads Up“ са албумом „Who Let the Cats Out?“ у августу 2006. године. 2008. године сарађивао је са бендом „Yellowjackets“ на њиховом албуму „Lifecycle“, доприневши двема композицијама и изводећи већину нумера, и био је на турнеји са бендом током већег дела 2008. и 2009. године.

Стерн је проглашен за најбољег џез гитаристу 1993. године од стране часописа “Guitar Player”. На Међународном фестивалу џеза у Монтреалу 2007. године, добио је награду “Мајлс Дејвис”, која је основана да би се одало признање међународно признатим џез уметницима чији је рад значајно допринео обнови жанра. 2009. године Стерн је уврштен на листу 75 најбољих џез гитариста свих времена часописа “Down Beat”. Добио је награду „Сертификована легенда“ часописа „Guitar Player“ 21. јануара 2012. године.