Клуб Тропикана – Ismael Rivera

Рођен је у Сантурсеу, у Порторику, где су мз звуци и ритмови Порторика „бомба“ и „плена“  одредили музичку судбину. Његова мајка, Маргарита, усадила му је љубав према певању. А затим, његов друг из детињства Рафаел Кортихо пружио је Ривери импулс и покретачку снагу, као и структуриранији музички форум за ослобађање његовог јединственог вокалног стила. Њихова веза ће проширити звук „Каље Калме“, а затим целог Порторика и широм света и овековечити њихова имена и музику у еволуцији латино музике и салсе.

Године 1954, Исмаел Ривера и Кортихо су снимили свој први хит, „El Bombon de Elena“. Од средине до краја педесетих, бенд „Кортијо и су Комбо“, са Ривером као вокалом, освојио је Карибе. На прелазу деценије, први пут су отпутовали у Њујорк и није требало дуго да Кортихо и Ривера учврсте своју позицију на растућој латино музичкој сцени Менхетна. Њихова популарност је углавном била захваљујући ритмичном звуку и способности бенда да истовремено свирају одличну музику и забаве кроз брзо кореографисане плесне наступе.

Ипак, један елемент који је разликовао „Кортијо и су Комбо“ од свих осталих латино бендова са песмама и плесом био је Риверин глас. Кључни састојак „бомба“ и „плена“ звука Порторика је вокал, а Исмаелов глас је најзначајнији аспект његове музике. Са бучним, прецизно ритмичним, али подједнако спонтаним гласом, био је мајстор кубанског „сона“.

Заслужио је титулу „Градоначелник Ел Сонеро“ ни од кога другог до од Бени Мореа, легендарног кубанског певача. Наслов није само истицао Маелов велики таленат, већ је показао како је латино музика у то време почела да меша и спаја све препознатљиве музичке традиције Америке у један звук - салсу. Ривера је отелотворио мешавину традиционалне порториканске народне „бомбе“ и „плене“ са кубанским стилом певања „сон“. Заједнички таленти Исмаела Ривере и Рафаела Кортиха ослободили су феномен који је револуционисао свет музике. Њихов заразни звук путовао је од Порторика до Њујорка, где су се  њихови сународници  и Латиноамериканци који живе у граду „заразили“ бројним снимцима и концертима.

„Ел Сонеро Мејор“ ће касније снимити нека од својих најбољих дела са сопственим бендом, „Качимбос“, показујући свој ненадмашни таленат боље него икад. Седамдесетих година прошлог века, Ривера је сматран легендом из друге ере и помогао је бројним младим музичарима да започну каријеру на њујоршкој салса сцени, укључујући Исмаел Миранду и Рубен Блејдса.

1954. године Исмаел се придружио Рафаел Кортихо бенду. Његов однос са групом покренуо је путању толико успешну да је резултирао 17 албума и безброј хитова са којима је Исмаел Ривера имао много везе као посвећени композитор.  Касније ће бити назван „Ел Барбаро дел Ритмо“ од стране Бени Мореа, изузетног кубанског уметника који је препознао Риверин изванредан таленат за импровизацију и импресивно владање клавом.