субота, 04.07.2026, 14:00 -> 23:23
Извор: РАДИО ЏЕЗЕР
Око поноћи – Тhe Vanguard Jazz Orchestra – Centennial: The Music Of Thad Jones – Live At The Village Vanguard, I део
Тед Џоунс је још увек био у педесетим годинама када је првобитно снимио песму „My Centennial“, нешто више од пола пута до значајног рођендана који сугерише наслов композиције – што није некарактеристично за трубача, композитора и вођу бенда који је увек био далеко испред свог времена.
Са Џоусовом прераном преминулом 1986. године у 63. години, одговорност за обележавање његове стварне стогодишњице – тачније 28. марта 2023. – пада на „Тhe Vanguard Jazz Orchestra“, сада легендарни ансамбл који је суоснивао 1966. године као „Оркестар Тед Џоунс/Мел Луис“. Албум „Centennial: The Music Of Thad Jones“ је живописна прослава ненадмашног опуса и наслеђа, које се обнавља и оживљава сваког понедељка увече на сцени најпоштованијег џез клуба на планети.
„Увек кажем да имамо две ствари које нам иду у прилог, а које ниједан други бенд нема“, објашњава бас тромбониста Даглас Первианс, који се придружио VJO-у 1978. године и сада је њихов пословни менаджер. „То је музика Теда Џонса и стална свирка у Меки џеза. Циљ сваког џез музичара је да свира у клубу „Village Vanguard“, и то радимо сваке седмице, зо је магија сваког понедељка.“
Магија је проширена на недељу дана чаролије у фебруару 2024. године, као и сваке године, како би се прославила годишњица ансамбла. Крајем 1965. године, Џоунс - средњи брат чувене џез породице у којој су били и пијаниста Хенк и бубњар Елвин - и бубњар Мел Луис су се сложили да поделе кормило новог великог бенда, резервишући три вечери следећег фебруара како би тестирали концепт на сцени „Village Vanguard“.
Скоро шест деценија и више од 2.700 понедељака увече касније, „Вангард“ и даље има овај оркестар - оркестар Тед Џоунса и Мел Луиса који је модернизовао звук биг бенда док се свет мењао крајем 60-тих и почетком 70-тих. Џоунсово писање и аранжирање црпели су инспирацију из два најзначајнија бенда у историји џеза, елегантно испреплићући сложеност и елеганцију Дјук Елингтона са жаром и блуз коренима Каунт Бејзија, у чијем је бенду Џоунс започео своју каријеру.
„Тед је поставио оркестар као малу групу са много труба“, казао је први алт саксофониста Дик Оатс, садашњи старији члан и уметнички директор бенда. „Начин на који је Тед писао био је једноставно генијалан. То је била будућност традиције џез биг бенда. Његова индивидуалност је оно што свакога чини да жели да остане у бенду.“
Када се Џоунс неочекивано преселио у Копенхаген 1979. године да би водио Дански радио биг бенд, Џез оркестар Мел Луиса је наставио да наступа, а репертоар његовог бившег партнера и даље је чинио основу његовог идентитета. Али уместо да једноставно дозволи оркестру да се претвори у традиционални бенд, Луис је мудро ангажовао Боб Брукмајера као музичког директора и композитора, проширујући и развијајући његов композиторски идентитет. Након Луисове смрти 1990. године, ансамбл је постао „Вангард џез оркестар“, а 1995. године Џим МекНили је постао трећи његов познати резидентни композитор.
Са више од 300 композиција овај биг бенд се поноси тиме што никада не понавља исти наступ из недеље у недељу, мешајући мешавину музике из целе своје 58-годишње историје. Међутим, када је дошло време да се ода почаст његовом оснивачу, Оутс се одлучио за избор који ће представљати темеље идентитета бенда. „Ово су мелодије које су заиста прославиле Тед Џоунса и Мел Луиса“, каже он.
Слушаћете први део овог живог наступа „Тhe Vanguard Jazz Orchestra“ у истоименом њујоршком џез клубу.
Коментари