Џез великани – Chick Corea

Његова музика показује иновативни приступ и вансеријско техничко умеће, као и приступ који је обележио значајну еволуцију у његовој музичкој каријери, мешајући џез са елементима рока, фанка и латино музике, традиционалне инструменте џез музике, са звуцима нових, ел. инструмената. 

Рођен је у Челсију, у Масачусетсу, у музичарској породици - његов отац, трубач, који је водио диксиленд бенд у Бостону 1930-тих и 1940-тих, упознао га је са клавиром када је имао четири године. Окружен џезом, на њега су у раном детињству утицали би бап и музичари као што су Дизи Гилеспи, Чарли Паркер, Бад Пауел, Хорас Силвер и Лестер Јанг. Добио је бубњеве са 11 година, које је повремено до краја каријере.

Кориа је развио своје вештине свирања клавира док је самостално истраживао музику. У почетку га је отац учио да свира клавир, али сматрајући да је прикладно да његов син добије наставу од професионалног учитеља. Са осам година почео је да узима формалне часове код италијанског концертног пијанисте Салваторе Сула. Суло је био равнодушан према младој Корииној страсти према џезу, уместо тога га је учио да свира класични клавир, али упознавање са класичном музиком помогло је да се распламса Кориино интересовање за музичко компоновање.

Почео је да свира свирке још док је био у средњој школи. Уживао је слушајући бенд Херб Помероја у то време и имао је трио који је свирао музику Хорас Силвера у локалном џез клубу. На крају се преселио у Њујорк, где је студирао музику на Универзитету „Колумбија“, а затим се пребацио на „Џулијард“ школу. Касније је напустио школу како би могао да проводи више времена снимајући и свирајући на турнејама  почетком 1960-тих са Монго Сантамаријом, Вилим Бобом, Блу Мичелом, Херби Меном и Стен Гецом. 1966. године снимио је свој дебитантски албум, „Tones for Joan's Bones“. 1968. године снимио је веома цењени трио албум, „Now He Sings, Now He Sobs“, са бубњарем Рој Хејнсом и басистом Мирославом Витоушем.

Након тога почео да снима и иде на турнеје са Мајлс Дејвисом, појављујући се на његовим студијским албумима „Filles de Kilimanjaro“, „In a Silent Way“, „Bitches Brew“ и „On the Corner“. Такође се појавио на каснијим компилацијским албумима „Big Fun“, „Water Babies“ и „Circle in the Round“. Напустио је Дејвисов бенд убрзо након његовог наступа на фестивалу на острву Вајт 1970. године, заједно са басистом Дејв Холандом  како би формирали сопствену групу, „Circle“, са мултиинструменталистом Ентони Брекстоном и бубњарем Бари Алтшулом. Били су активни од 1970. до 1971. године, снимајући  за „Blue Note“ и „ECM“.

Корииин бенд „Return to Forever“ назван по истоименом албуму из 1972. године комбиновао је акустичне и електронске инструменте и у почетку се више ослањао на „хиспано“ музичке стилове него на рок музику. Друга инкарнација бенда снимила је албум „Hymn of the Seventh Galaxy“, иза којег су следили „Where Have I Known You Before“, „No Mystery“ и „Romantic Warrior“. 1976. године Кориа је објавио албум „My Spanish Heart“, такође под утицајем хиспано музике, са вокалисткињом Гејл Моран (Кориевом супругом) и виолинистом Жан-Ликом Понтијем. Албум је комбиновао џез и фламенко, уз подршку „Minimoog“ синтисајзера  и дувачке секције. Сарађивао је са фламенко гитаристом Паком Де Лусијом годинама касније на албумима „Touchstone“ и „Zyryab“.

1970-тих почео је да сарађује са вибрафонистом Гери Бартоном, са којим је снимио неколико дует албума за ECM, укључујући и „Crystal Silence“ из 1972. године. Поново су се окупили 2006. године за концертну турнеју. Нови албум под називом „The New Crystal Silence“ издат је 2008. године и освојио је “Греми” награду  2009. године.

Пред крај седамдесетих година прошлог века, Корија је започео серију концерата са пијанистом Херби Хенкоком. Њих двојица су свирали међусобне композиције, као и дела других композитора попут Беле Бартока, и дуете.

У децембру 2007, Корија је снимио дует албум, „The Enchantment“, са бенџоистом Бела Флеком.

Наредне године, Кориа је сарађивао са јапанском пијанисткињом Хироми Уехаром на албуму уживо „Duet“ (Чик Корија и Хироми). 2015. године, поновио је серију концерата дуета са Хенкоком, поново се држећи формата дуелског клавира, иако су обоје сада интегрисали синтисајзере у свој репертоар.

Корија је наставио често да сарађује док је истраживао различите музичке стилове током 1980-их и 1990-их.

Остали Коријини бендови били су “Chick Corea Elektric Band”, њихов трио под називом „Akoustic Band“, као и трио под називом “New Trio”. Са којима је снимио више албума - седам са “Elektric Band”, два са “Akoustic Band”...

Током каснијег дела своје каријере, Корија је такође истраживао савремену класичну музику. Компоновао је свој први клавирски концерт – адаптацију свог препознатљивог дела „Spain“ за цео симфонијски оркестар – и извео га 1999. са Лондонском филхармонијом.

Корија је наставио да снима фјужн албуме као што су „To the Stars“ (2004) и „The Ultimate Adventure“ (2006), који је освојио награду “Грем”и за најбољи џез инструментални албум, појединачно или групно, за 2007. годину.

Године 2008, трећа верзија албума „Return to Forever“ (Корија, Стенли Кларк, Лени Вајт и Ди Меола) поново се окупила на светској турнеји. Поновно окупљање је добило позитивне критике од џез и мејнстрим публикација.

Са новом групом, “Five Peace Band”, започео је светску турнеју 2008. године. Огроман домет Корииине музике прослављен је на ретроспективи 2011. године, када је гостовао са оркестром “Jazz at Lincoln Center” у Линколн Центру.

Корија је прославио свој 75. рођендан 2016. године свирајући са више од 20 различитих група током шестонедељног наступа у џез клубу “Blue Note” у Гринич Вилиџу, у Њујорку. „Прилично игноришем бројеве који чине 'године'. Чини се да је то најбољи начин. Одувек сам се само концентрисао на то да се што више забавим уз музичку авантуру.“

Освојио је 29 награда Греми и био је номинован за награду 79 пута. Његове композиције „Spain“, „500 Miles High“, „La Fiesta“, „Armando's Rhumba“ и „Windows“ сматрају се џез стандардима.