Светске музичке позорнице – Годишњица Мануела де Фаље

Фаља заузима истакнуто место у историји европске музике као стваралац који је богато наслеђе Шпаније на особен начин повезао са модерним европским музичким токовима. Као солисти наступили су француски пијаниста Бертран Шамају и шпанска фламенко певачица Марија Толедо.

Програм концерта обухватио је четири остварења која осветљавају различите аспекте Фаљиног композиторског израза. Како у тексту за програмску књижицу концерта истиче музиколошкиња Елена Торес Клементе, „једна од његових кључних одлика јесте преплитање традиције и модерности, уметничке и народне музике. Фаљино стваралаштво одликују префињен звучни колорит, формална сажетост и особен однос према прошлости, која за композитора није представљала само извор надахнућа већ и подстицај за стварање новог музичког језика.“

На почетку емисије слушаћете Фантазију Бетику, дело које је Фаља компоновао 1919. године по поруџбини славног пијанисте Артура Рубинштајна, који је од композитора тражио виртуозно остварење инспирисано шпанском музиком. Рубинштајн га је премијерно извео наредне, 1920. године у Њујорку. Настала у време Фаљиног боравка у Гранади, ова партитура представља синтезу његовог андалузијског стваралачког периода, у којем је непосредан сусрет са фламенком имао пресудан значај. Традиционални ритмови, мелодијски обрасци и карактеристични звук гитаре преображени су у особен музички језик, у оквиру изузетно виртуозне и технички захтевне партитуре за соло клавир.

Фаљину Фантазију Бетику слушаћете у оркестарској верзији савременог шпанског композитора Франсиска Коља, насталој 2022. године по поруџбини Филхармонијског оркестра Би-Би-Сија, која је премијерно изведена наредне године на Фестивалу у Олдброу.

Након тога чућете остварење Ноћи у вртовима Шпаније, једно од најзначајнијих дела шпанске симфонијске музике прве половине двадесетог века, у чијем извођењу суделује француски пијаниста Бертран Шамају.

Компоновано између 1909. и 1916. године, дело носи снажан печат француског импресионизма, са којим се Фаља непосредно сусрето током боравка у Паризу. Инспирацију за Ноћи у вртовима Шпаније проналазио је у сећањима на родну земљу и уметничким представама о њој, нарочито о Андалузији. Међутим, његова намера није била да музику претвори у дослован опис предела, већ да дочара атмосферу, расположења и осећања која они побуђују. Дело је конципирано у три повезана става – У Хенералифеу, Далека игра и У вртовима Сијера де Кордобе. За разлику од традиционалног клавирског концерта, солистичка деоница овде није у првом плану, већ се равноправно преплиће са оркестром, доприносећи богатству и разноврсности звучних боја. Сам композитор ово остварење је означио као „симфонијске импресије“.

У другом делу концерта изведена је свита Омажи, последње композиторово завршено оркестарско дело. У овој свити Фаља је одао почаст четворици уметника који су имали значајну улогу у његовом животу и стваралаштву. Међу њима су: Енрике Фернандес Арбос, шпански диригент и композитор, француски композитори Клод Дебиси и Пол Дика, као и његов учитељ, шпански композитор Фелипе Педрељ. Како истиче музиколошкиња Елена Торес Клементе „Фаља у овом делу примењује различите поступке, од цитата и тематских трансформација до стилских алузија, стварајући префињену оркестарску партитуру у којој се лично сећање преплиће са уметничким изразом.“ Свита Омажи премијерно је изведена 18. новембра 1939. године у Театру Колон у Буенос Ајресу, под управом самог композитора, који се недуго пре тога настанио у Аргентини.

Концерт је заокружила Фаљина музика из балета Љубав чаробница. У извођењу дела учествовала је и истакнута шпанска фламенко певачица Марија Толедо.

Првобитну верзију овог балета-пантомиме у једном чину, са поднасловом Сцена Цигана из Андалузије, Фаља је компоновао током 1914. и 1915. године по наруџбини чувене фламенко играчице Пасторе Империо, која је желела да у представи обједини игру и певање. Након неуспешне премијере у Мадриду 1915. године, композитор је дело прерадио, а његова оркестарска верзија већ наредне године наишла је на бољи пријем. Фаља је наставио да усавршава партитуру, која је 1925. добила облик балета, касније успешно извођеног на европским и америчким сценама.

Фаља је у овом остварењу дочарао свет андалузијске народне музике и фламенка. Радња прати младу Канделу, заљубљену у Кармела, коју прогони дух покојног, неверног мужа. Како би се ослободила његовог присуства, Кандела у поноћ изводи Ритуалну игру око логорске ватре. Мужевљев дух јој се придружује у плесу, али га чаролија игре напослетку одводи и он заувек нестаје.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић