Клуб Тропикана – Guayacán Orquesta

„Guayacán Orquesta“ је познати колумбијски салса бенд.

Бенд је основао Алексис Лозано, раније члан „Grupo Niche“, тромбониста и аранжер, уз Израел Таненбаума, продуцента, пијанисту и аранжера. „Guayacán Orquesta“ је један од водећих салса бендова у колумбијској музици.

Након што је напустио „Grupo Niche“, где је био музички ко-директор и коаутор, Алексис Лозано је основао „Guayacán Orquesta“ у Боготи, 1983. године. Бенд се касније настанио у Калију.

Њихов први албум, под називом „Llegó la hora de la verdad“, објављен је 1985. године, са синглом „Vas a llorar“. 1987. и 1988. године објављени су други и трећи албум оркестра, са песмама које су донеле успех попут „Por bocón“. Трећи албум се посебно ослањао на жанр „salsa romantica”, који је био популаран у то доба.

1989. године Лозано је почео да уводи нове елементе у групу, што је било очигледно повезано са поезијом и мелодијама композитора Сатурнино „Нињо“ Каиседо Кордобе, који је кључни композитор у историји овог оркестра - Нино Каиседо и Алексис Лозано делили су музичке почетке из детињства. Четврти албум „La más bella“, који је објављен 1989. године, вратио се својим коренима, а његов сингл „Cocorobé“ помогао им је да постигну веће међународно признање.

Пети албум „5 años aferrados al sabor“ садржи хитове попут „Vestido Bonito“ и „Yolanda“, која је била салса обрада кубанског певача Пабло Миланеса. Песма „Mi muchachita“ провела је 6 месеци на првом месту песама које су се пуштале на радију у Колумбији, Венецуели и Централној Америци.

Шести албум, „Sentimental de Punta a Punta“ (1992), садржи хитове попут „Oiga, Mire, Vea“, који је постао једна од музичких химни Калија. Песма „Invierno en primavera“ помогла је групи да стекне популарност у САД и Европи.

Деведесетих година, имали су хитове попут „Torero“ и „Guayacán pasodoble“.

Током 2000-тих и касније, група је снимала хитове попут „Carro de Fuego“ и „Ay amor cuando hablan las miradas“.