Клуб Тропикана – Tito Rodriguez

Каријеру је започео певајући под менторством свог брата, Џонија Родригеза. Током 1940-тих, обојица су се преселили у Њујорк, где је Тито радио као перкусиониста у неколико популарних ансамбала за румбу, пре него што је водио сопствену групу која је постигла велики успех током 1950-тих. Његове најплодније године поклопиле су се са врхунцем помаме за мамбо и ча-ча-ча плесом, али је такође је изводио и снимао болеро, сонес, гуарача и пачанга песме.

Касније је формирао сопствени оркестар и постао велика звезда у легендарном ноћном клубу „Паладијум“, где је био жестоки ривал-колеги латино бендлидеру Тито Пуентеу.

Родригеза многи обожаваоци познају као „Ел Инолвидабле“ (Незаборавни), надимак заснован на његовој најпопуларнијој песми, болеру који је написао кубански композитор Хулио Гутијерез.

Родригес, који је био и перкусиониста и студент на „Џулијард“ школи, био је познат по свом звуку великог бенда током мамбо помаме, али је постигао и велики успех са романтичним болеро репертоаром.

Његове најпопуларније песме укључују „Inolvidable“, „Cuando ya no me quieras“, „Cuando, Cuando, Cuando“ и „Cara de Payaso“. Његова изведба песме „Inolvidable“ продата је у преко милион примерака широм света.

Родригез се вратио у Порторико 1966. године, где је водио сопствену телевизијску емисију „El Show de Tito Rodríguez“, а међу гостујућим звездама које су се појавиле у његовој емисији били су Семи Дејвис млађи, Тони Бенет, Ширли Беси, Роберто Клементе и Орландо Сепеда. Родригез је такође основао сопствени студио за снимање/издавачку кућу под називом TR Records.

Последњи јавни наступ имао је са Мачитом и његовим бендом 1973. године у Медисон Сквер Гардену у Њујорку.