Ијасинт Жаден и клавирска музика Париза

Изузетно кратка каријера Ијасинта Жадена прекинута је прераном смрћу 1800. године, када је имао свега двадесет четири године. Иако је већ као деветнаестогодишњак постао професор клавира на Париском конзерваторијуму, Жаден је наставио да се интензивно бави компоновањем и извођењем, оставивши за собом значајан опус клавирске и камерне музике. Његове последње године обележила је и све већа посвећеност педагошком раду, о чему сведочи збирка Двадесет малих лекција за клавир, објављена 1798. године. Из последњег периода Жаденовог стваралаштва потиче и Соната за клавир у Еф-дуру, опус 6 број 3, која припада збирци објављеној 1800. године. Ово троставачно дело показује Жаденову способност да у оквиру класичне сонатне форме обједини певну мелодику, изражајне тембровске контрасте и покретљиву клавирску фактуру.

Жаденов савременик Игнац Антон Ладурнер рођен је 1766. године у Тиролу, а у Париз је дошао крајем осамдесетих година 18. века, где је изградио каријеру пијанисте, композитора и педагога. Попут Жадена, био је активан учесник музичког живота француске престонице током револуционарног периода, а од 1797. до 1802. године предавао је на Париском конзерваторијуму. Обојица композитора посветила су значајан део свог стваралаштва клавирској сонати, а у њиховим делима може се пратити развој све захтевнијег клавирског писма, намењеног извођачима који су владали све ширим техничким могућностима инструмента.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић