Око поноћи – The Oscar Peterson Big 6 – Montreux 1975

Сматран виртуозом и једним од највећих џез пијаниста свих времена, Питерсон је снимио више од 200 албума, освојио осам „Греми“ награда, као и награду за животно дело Академије за снимање, и добио бројне друге награде и признања. Одсвирао је хиљаде концерата широм света у каријери дугој више од 60 година. Дјук Елингтон га је назвао „махараџа клавијатура“, једноставно „О.П.“ од својих пријатеља, а неформално у џез заједници, "the King Оf Inside Swing".

Претежно окренут извођаштву у малим саставима, имао је своја дуа, триа, квартете - радио је у дуету (са Семом Џоунсом, Нилсом-Ерстедом Педерсеном, Џоом Пасом, Каунтом Бејзијем, Хербијем Хенкоком), трију (са Рејем Брауном и Хербом Елисом) који је сматрао „најстимулативнијим и најпродуктивнијим“ окружењем за јавне наступе и студијска снимања. Почетком 1950-их почео је да наступа као Оскар Питерсон Трио, у коме су се током година смењивали Чарли Смит, Ирвинг Ешби, Барни Кесел, Реј Браун, Ед Тигпен, Сем Џоунс, Луис Хејз, Боби Дорамом...

Оскар Питерсон је сарађивао са великом већином својих џез савременика, био је отворен за експерименталну сарадњу са џез музичарима - као што је то било са саксофонистом Бен Вебстером, трубачем Кларком Теријем и вибрафонистом Милтом Џексоном.  Према пијанисти и педагогу Марку Ајзенману, нека од најбољих Питерсонових извођења била су пратње певачице Еле Фицџералд и трубача Роја Елдриџа.

Албум „Оскар Питерсон Велика шесторка – Монтре 1975“ је широко хваљен као одличан снимак уживо, који приказује виртуозност Питерсона и његових колега из бенда „Велика шесторка“. Рецензије истичу енергичне наступе на албуму, посебно на песмама попут „Au Privave“ Чарли Паркера, и мајсторску интеракцију између музичара, а критичар Скот Јанов пише:

„Овај ЛП, снимљен на џез фестивалу у Монтреу 1975. године, је свечана џем сешн плоча на којој учествују пијаниста Оскар Питерсон, вибрафониста Милт Џексон, гитариста Џо Пас, Тутс Тилеманс на хармоници, басиста Нилс Педерсен и бубњар Луи Белсон. Солисти имају доста соло простора на две блуз композиције, балади „Here's That Rainy Day“ и стандардној „Poor Butterfly“. Пошто су ови извођачи такмичарски настројени, поред тога што се допуњују, неке варнице лете док се музичари међусобно изазивају“.