Биг биг бенд – The Dankworth Big Band

Денкворт је рођен у Волтамстоуу  као син Вилијама Хенрија Данкворта (1890–1972), одрастао је у породици музичара у Холивуд Веју и похађао је основну школу Селвин а касније и гимназију Сер Џорџ у Волтамстоуу. Похађао је часове виолине и клавира пре него што се коначно одлучио за кларинет са 16 година, након што је чуо плочу квартета Бенија Гудмена. Убрзо након тога, инспирисан Чарлијем Паркером, научио је да свира алт саксофон. Свој први снимак на кларинету направио је 1944. године на песми „Good Old Wagon Blues“ Фредија Мирфилда и његовог бенда „Garbage Men“.

Каријеру на британској џез сцени започео је након студирања на Лондонској Краљевској музичкој академији, а затим и након војне службе у Краљевском ваздухопловству, током које је свирао алт саксофон и кларинет за музичке службе РАФ-а. У јулу 1947. радио је на броду „Queen Mary“ у бенду Бобија Кевина, а у Лондону са Лесом Ејлингом, касније 1947. и са Титом Бернсом до маја 1948. године. Присуствовао је Париском џез фестивалу 1949. године и свирао са Чарлијем Паркером, а Паркерови коментари о Данкворту довели су до ангажовања младог британског џез музичара на краткој турнеји по Шведској, са сопран-саксофонистом Сиднијем Бешеом. 1949. године Денкворт је изабран за музичара године.

Године 1950. формирао је свој мали бенд, „Денкворт Севен“, као средство за своје композиције , али и као „излог“ за неколико младих џез музичара, укључујући њега самог (алт саксофон), трубача Џимија Дјучара, тромбонисту Едија Харвија, саксофонисту Дона Рендела, пијанисту Била Ле Сејџа, басисту Ерика Досона и бубњара Тонија Кинсија. Вокал и перкусиониста Френк Холдер је такође певао и снимао са овим ансамблом. Након три успешне године, група је распуштена, иако се током година поново формирала ради неколико поновних окупљања.

Данкворт је формирао свој биг бенд 1953. године, 1956. године имали су хит песму „Experiments with Mice“, засновану на песми „Three Blind Mice“, која је пародирала бројне џез бендове и уметнике, укључујући Билија Меја, Бенија Гудмена, Глена Милера... у то време је певање Клео Лејн било редовна појава на Денквортовим снимцима и јавним наступима.

Бенд је добијао похвале критичара и позван је на Џез фестивал у Њупорту 1959. године, као прва британска група која је добила позив, а критичар „Њујорк тајмса“ је о овом наступу рекао: „Група господина Денкворта... показала је основне заслуге које су биг бендове учиниле успешним пре много година – свинг, хармонску боју и дубинску подршку солистима која је могућа када дисциплинован, маштовито вођен бенд дуго ради заједно. Ова енглеска група има текући, нефорсирани, ритмички покретач који је практично нестао из америчких бендова“.

Џерард Ласелс из часописа „Татлер“ је приметио да је „Данкворт оркестар величанствено свирао“. Бенд је наступао у џез клубу „Birdland“ у Њујорку, а убрзо након тога је делио сцену са оркестром Дјука Елингтона на бројним концертима. Денквортов бенд је такође наступао на џез догађају на стадиону „Луисон“ у Њујорку, где им се придружио Луис Армстронг за наступ.

Године 1961. Денквортов снимак песме „Афрички валцер“ Галта Мекдермота достигао је британску листу синглова, достигао је 9. место и остао на листи 21 недељу.

Денквортово пријатељство са трубачем Кларком Теријем довело је до тога да Тери буде главни солиста на Денквортовом албуму из 1964. године „The Zodiac Variations“, заједно са Бобом Брукмајером, Зутом Симсом, Филом Вудсом, Лакијем Томпсоном и другим гостима. На другим Денквортовим снимцима током овог периода појавила су се многа друга цењена џез имена.[ Неки су били стални чланови бенда Данкворт у једном или другом тренутку, попут Тонија Коа, Мајка Гибса, Питера Кинга, Дадлија Мура, Џорџа Тиндејла, Дерила Рансвика, Џона Тејлора, Дика Ходона и Кенија Вилера, док су други, попут Дејва Холанда, Џона Меклафлина, Табија Хејса и Дика Морисија, били повремени учесници.

Данкворт је започео другу каријеру као композитор филмске и телевизијске музике (често наведен као „Џони Данкворт“). Међу његовим најпознатијим заслугама су оригиналне теме за два британска ТВ програма, „Осветници“ (коришћен од 1961. до 1964.) и „Свет сутрашњице“ (укључен на ЛП Лајфлајн из 1972. године). Такође је написао музику за филмове „Дарлинг“ (1965) и „Модести Блејз“ и „Морган: Погодан случај за лечење“ (оба из 1966). Појавио се у филму „Цела ноћ“ (1962) са Дејвом Брубеком и Чарлсом Мингусом – играјући самог себе – и свирао је тему за сатиричну емисију ББС-ја „Извештај о мразу“ 1966. године.

Данкворт је добио наруџбу да напише комад за фестивал у Фарнаму 1967. године; и продуцирао је „Том Сојерову суботу“; написану за цео оркестар и наратора: „нека врста 'Пеће и вука' коју би могли да свирају већина разумно компетентних омладинских оркестара“.

Током овог активног периода снимања, Денкворт биг бенд је ипак проналазио времена за честе наступе уживо и радио емисије, укључујући турнеје по Британији и Европи са Нетом Кингом Колом, Саром Вон и Џеријем Малигеном, и концерте и радио наступе са Лајонелом Хемптоном и Елом Фицџералд.

Денквортово пријатељство са Дјуком Елингтоном трајало је све до Дјуковог одласка 1974. године. Снимио је албум симфонијских аранжмана многих Елингтонових мелодија, на којем је наступао један од Елингтонових трубача, солиста Бари Ли Хол. Денкворт је такође задржао везе са Елингтоном наступајући са Елингтоновим оркестром под вођством Дјуковог сина, Мерсера Елингтона.

Као супруг, али и трајни музички партнер Клио Лејн, заслужан је за аранжирање и извођење њених албума. Обоје су добили племићке титуле од стране британске круне за свој допринос џез и популарној музици.

Слушаћете избор снимака из богатог опуса овог оркестра.