Читај ми!

Моћни гласови – Tony Bennett

Тони Бенет, рођен као Ентони Доминик Бенедето (1926 – 2023) био је амерички певач, сликар и заговорник грађанских права, најпознатији по свом безвременском доприносу џезу и традиционалној поп музици. Његова каријера трајала је више од седам деценија, а био је широко вољен због свог богатог гласа, беспрекорног фразирања и топлог сценског наступа.

Бенет је одрастао слушајући песме Ала Џолсона, Едија Кантора, Џуди Гарланд и Бинга Крозбија, као и џез уметнике попут Луја Армстронга, Џека Тигардена и Џоа Венутија. Са 10 година већ је певао,  наступао је на отварању моста Трајборо, а са 13 година певао је за хонораре, наступајући као „певајући конобар“ у неколико италијанских ресторана око свог родног Квинса. Након рата у ком је учествовао (регрутован у војску САД у новембру 1944. године, током завршних фаза Другог светског рата), 1949. године наступио је у предгрупи у Гринич Вилиџу, где је био стендап комичар, глумац и певач Боб Хоуп, који је након тога одлучио да поведе Бенедета са собом на турнеју, скративши му име у Тони Бенет.

Године 1950. Бенет је снимио демо песму „Булевар сломљених снова“ и потписао уговор са великом издавачком кућом „Columbia Records“. Започео је каријеру као певач комерцијалних поп мелодија - први велики хит био му је „Because of You“, балада коју је Мич Милер продуцирао са раскошним оркестарским аранжманом Персија Фејта, која је достигла прво место на поп листама 1951. године и остала тамо десет недеља, продавши се у преко милион примерака, као и слично стилизована изведба песме „Cold, Cold Heart“ Хенка Вилијамса, која је помогла да се Вилијамс и кантри музика уопште упознају са широм публиком. Тандем Милер и Фејт наставио је да ради на свим Бенетовим раним хитовима. Бенетов снимак песме „Blue Velvet“ такође је био веома популаран и привукао је „вриштеће“ тинејџерске фанове на концертима у чувеном позоришту Парамаунт у Њујорку.

Бенет је објавио свој први албум 1955. године, „Cloud 7“. који је показао  његову склоност ка џезу. Године 1957. Ралф Шерон постаје Бенетов пијаниста, аранжер и музички директор,  који је охрабрио Бенета да се још више фокусира на своје склоности ка џезу, што је резултирало са албумом из 1957. године „Откуцај мог срца“. На њему су наступали познати џез музичари попут Хербија Мена и Нета Едерлија, Арта Блејкија, Џоа Џоунса, латино звезде Кандидоа Камера и Чика Хамилтона. Албум је био популаран и  хваљен од критике, а Бенет је након тога почео да сарађује са оркестром Каунта Бејзија, поставши први мушки поп вокал који је певао са Бејзијевим бендом. Албуми „Basie Swings, Bennett Sings“ (1958) и „In Person!“ (1959) били су добро цењени плодови ове сарадње, а „Chicago“ је била једна од најистакнутијих песама.

Године 1962. снима свој највећи хит „I Left My Heart in San Francisco“ – песму која је постала и остала његов највећи хит и доживотна „химна“.

Током ере рок музике имао је пад каријере, али је доживео изванредан повратак 1980-их и 1990-их. Његове касније сарадње са млађим уметницима упознале су га са новим генерацијама - радио је са широким спектром уметника, укључујући Лејди Гагу, Ејми Вајнхаус, Арету Френклин, Дајану Крал и многе друге. Његови дуетски албуми су били веома успешни и изузетно оцењивани код критике.

Бенет је добио 20 „Греми“ награда (укључујући награду за животно дело), две „Еми“ награде, Добитник почасти „Кенеди центра“ проглашен је за NEA Jazz Master. „Гинисова књига рекорда“ уврстила га је у најстаријег уметника који је објавио албум са новим материјалом, постигавши то у 95. години са албумом „Love for Sale“ заједно са Лејди Гагом.

Бенет је такође био цењени сликар, сликајући под својим рођеним именом, Ентони Бенедето. Његова дела су излагана у великим галеријама у САД.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом