Џез великани – George Shearing

Привукла га је музика Фетса Волера, Тедија Вилсона и других водећих америчких џез музичара које је слушао као тинејџер. Као и Кол, сам је научио како да свира џез, а током 1940-их, његова доминација у британским џез круговима била је неоспорна - био је на врху годишњих анкета листа „Melodу Maker“ као најистакнутији пијаниста у земљи седам година заредом. После рата, сели се у САД, у Њујорк, вођен жељом да сарађује са најбољима, као солиста, а касније и са својим триом и квартетом. Каријера му је процветала и у новој средини, а након што је радио са различитим музичарима, укључујући чувеног саксофонисту Стенлија Тернера, створио је свој „George Shearing Quintet" 1949. године и  направио своје прве снимке као бендлидер.

Од тада, па деценијама касније, Квинтет Џорџа Ширинга, био је и остао једна од најупечатљивијих и најпопуларнијих  малих инструменталних група, са најсвежијим звуком у читавом модерном џезу - а њен вођа широко цењен због доследно високих стандарда и сталоженог, елегантног музицирања.

Његова музика је била веома разнолика – од џез стандарда до спојених мелодија класике и џеза.

Свирао је са лакоћом и складно, а његов стил свирања могао је да буде веома пријатан и приступачан, али у исто време и технички изузетно изведен. Ширинг је био један од првих пијаниста који је у џез имплементирао технику свирања која се зове „блок акорди". То подразумева да је користио све прсте да истовремено свира велики број акорда у различитим регистарима, што му је омогућило да ствара веома густу и богату текстуру на клавиру. Ова техника му је дала могућност да „има оркестар" на свом инструменту.

Његова изведба је била веома мелодична, са нагласком на хармонију и динамику. За разлику од многих других пијаниста који су се усредсредили на импровизацију и сложене техничке аспекте, Ширинг је био више фокусиран на стварање музике која је била интуитивна и емоционална.

Један од Ширингових највећих доприноса џезу било је његово обрађивање стандардних џез песама, али са својим јединственим стилом. Његова верзија песме „Lullaby of Birdland" (која је написана у част истоименог џез клуба у Њујорку) постала је један од најпознатијих џез стандарда, као и његова верзија стандарда „Autumn Leaves".

Ширинг је сарађивао са многим великим именима и савременицима џеза, као што су: Мел Торме, Дизи Гилеспи, Мајлс Дејвис, Стен Гец, Нет Кинг Кол, Ненси Вилсон, Клод Болинг, Каут Бејзи, Дејв брубек, Џо Пицарели, Тито Пуенте, Џо Вилијамс… Имао је дугу и успешну каријеру која је трајала све до краја живота.

Ширингова техника свирања, његов стил импровизације и његова способност да комбинује класичну музику и џез били су велики извор инспирације за будуће генерације џез музичара. Многи пијанисти који су дошли након њега, као што су Бил Еванс и Херби Хенкок, често су истицали Ширинга као важан узор.