Џез великани – Lee Konitz

Леон „Ли“ Кониц (1927– 2020) је био амерички џез алт саксофониста и композитор. Рођен у Чикагу у породици јеврејских емигранта, веома рано је почео да се бави музиком. Са 11 година, инспирисан Бенијем Гудманом, Кониц је добио свој први кларинет, а класично образовање од Лу Хонига који је такође подучавао Џони Грифина и Еди Хериса. Годину дана касније, његово дивљење према Лестеру Јангу навело га је да одустане од кларинета у корист тенор саксофона. На крају је прешао са тенора на алт саксофон, који је учио код Санти Руниона. Коницов рани утицај били су дувачи из великих бендова као што су Џони Хоџис, Рој Елдриџ, Вили Смит и Скупс Кери. Такође се веома дивио Лују Армстронгу и Бенју Картеру.

Успешно је наступао у широком спектру џез стилова, укључујући би бaп, cool џез и авангардни џез. Коницова повезаност са cool џез покретом 1940-их и 1950-их укључује учешће на сесијама снимања „Birth Оf Тhe Cool“ Мајлс Дејвиса и његов рад са пијанистом Лени Тристаном. Био је један од релативно ретких алт саксофониста ове ере који су задржали препознатљив стил. Као и други студенти Тристана, Кониц је импровизовао дугачке, мелодичне линије са ритмичким интересом који је долазио од непарних акцента, или непарних група нота које сугеришу наметање једног такта преко другог. Имао је јак утицај на друге саксофонисте, као што су Пол Дезмонд и Арт Пепер.

Своју професионалну каријеру започео је 1945. године са бендом Теди Пауела као замена за Чарли Вентуру. Месец дана касније, бенд се распао. Између 1945. и 1947. године радио је са прекидима са Џери Волдом. 1946. године упознао је пијанисту Лени Тристана - њих двојица су радили заједно у малом коктел бару. Његов следећи значајан рад био је са Клод Торнхилом, са Џери Малигеном као композитором и аранжмане Гил Еванса.

Учествовао је са Мајлсом Дејвисом 1948. године и такође снимао са бендом 1949. и 1950. године - песме су касније скупљене на албуму „Birth of the Cool“. У својој аутобиографији, Дејвис је испричао да су неки црни музичари замерили што је ангажовао Коница: „Онда су многи црни музичари изнели мој случај да немају посла, а ја сам ангажовао беле момке у свом бенду. Па сам им само рекао да ако момак може да свира тако добро као што је Ли Кониц свирао – ја ћу га ангажовати сваки пут“.

Његов деби као бендлидера такође је дошао 1949. године са нумерама сакупљеним на албуму „Subconscious-Lee“. (1955). Почетком 1950-их, Кониц је снимао и гостовао са оркестром Стен Кентона, али је наставио да снима и као вођа. 1961. године снимио је „Motion for Verve“, са Елвин Џонсом на бубњевима и Сони Даласом на басу. Ова спонтана сесија се у потпуности састојала од стандарда. Формат „лабавог“ триа прикладно је одликовао Коницово нетрадиционално фразирање и хроматизам.

Године 1967. Кониц је снимио „The Lee Konitz Duets“ у конфигурацијама које су често биле неуобичајене за тај период (саксофон и тромбон, два саксофона). Снимци су се ослањали на скоро читаву историју џеза, од "Struttin' With Some Barbecue" Луј Армстронга, са вентил тромбонистом Маршал Брауном, до два дуа за слободне импровизације - једног са сарадником Дјук Елингтона, виолинистом (и трубачем) Реј Ненсом, и једног са гитаристом Џим Холом.

Сарађивао је са Ворн Маршом, Дејв Брубеком, Орнет Колменом, Чарлс Мингусом, Атила Золером, Џери Малиганом и Елвин Џоунсом. Снимио је снимке у триу са Бред Мехлдауом и Чарли Хејденом, као и „живи“ албум снимљен 2009. године.

Кониц је постао експерименталнији како је одрастао - издао је бројне фри џез и авангардне џез албуме, наступајући са многим млађим музичарима, укључујући саксофонисту/композитора Охад Талмора са којим је сарађивао на 6 албума, са углавном новом Коницовом музиком коју је Талмор аранжирао за различите ансамбле.

Пре неколико година, 2018. био је гост нашег Биг Бенда РТС на Панчевачком џез фестивалу.