Снага фузије – Al Di Meola

Кларк, Лари Коријел, Стив Винвуд, Џако Пасторијус, Пако де Лусија, Бил Бруфорд, Џон МекЛафлин, Јан Хамер, Жан-Лик Понти,... и други.

У време када је снимао „Casino“, далеке 1978. године, Ал Ди Меола је описао своју музику као комбинацију латино музике - "вероватно моја омиљена" - и "прелепих романтичних италијанских мелодија". Његова рокенрол страна донела је "енергију", а његово дубоко поштовање џеза допринело је сложености његових композиција. Поред импресивне брзине и тачности његовог свирања, још једно обележје Ал Ди Меолиног стила је његово пригушивање жица дланом.  У интервјуу Рику Беату, Ди Меола је објаснио како је развио и практиковао ову технику: „...када сам био млађи, нисам желео да ме суседи из дворишта слушају како свирам. Тако да сам утишавао своје жице, и с временом се навикао на то“.

Ал Ди Меолина стална фасцинација сложеном ритмичким синкопирањем у комбинацији са провокативним лирским мелодијама и софистицираном хармонијом била је у срцу његове музике током целе славне каријере која је трајала четири деценије и донела му признања критике, три златна албума и више од шест милиона продатих плоча широм света. Гитарски великан, плодан композитор, има преко 20 албума као вођа, а више других са фјужн супергрупом „Return to Forever“, прослављеним трио акустичне гитаре са колегама виртуозима Џон МекЛафлином и Пако де Лусијом,  триом „Rite of Strings“ са басистом Кларком и виолинистом Жан-Лик Понтијем.

Пионир мешања „world“ музике и џеза, враћајући се раним латино-фјужн коренима, наставља да истражује богат утицај фламенка, танга, Блиског истока, бразилске и афричке музике на џез.