Метеорологија може да разјари Земљу?

У емисији Трећег програма НАУКА И ДРУШТВО објављујемо текст Бориса Беланжеа „Метеорологија може да разјари Земљу” који, у преводу Радослава Ђерића, преносимо из часописа Science et vie.

Вулкани и земљотреси геолошки су феномени и њихово порекло се налази у динамици земљине коре, на више километара испод површине. Настанак и јачина потреса су, пре свега, последица судара тектонских плоча и тешко их је предвидети. Али, најновија мерења и статистичке студије у метеорологији наглашавају утицај који метеоролошке појаве имају на ерупцију вулкана и настанак земљотреса.

Првенствено, ова открића отварају перспективе за предвиђање почетка земљотреса и вулканских ерупција. Метеоролошки феномени нису примарни узрок ерупција вулкана и потреса - али њима могу да буду покренуте. Земљотреси би се, свакако, догодили и без ових утицаја, али промене притиска изазваних метео-факторима могу померити његов календар за неколико, дана, недеља, месеци...

* * *

Хидролог Адријан Метјуз (Велика Британија), дуго је посматрао активности вулкана Суфријер на острву Монсера и уочио обнављање његове активност после интензивних падавина на острву - киша је будила вулкан.

Знатан број научника тврди да обилне падавине снега и кише, тајфуни, монсуни и промена атмосферског притиска утичу на појаву изненадних вулканских ерупција, земљотреса и клизања терена.

С друге стране, многи сеизмолози не прихватају идеју да метеоролошки параметри, као што је атмосферски притисак, могу утицати на појаву земљотреса.

О супротстављеним аргументима сизмолога и метеоролога говоримо у овој емисији.

Уредник: Оливера Гаврић.