Летње оперске позорнице

Најраније скице за оперу "Едип" Ђорђа Енескуа, која се данас сматра његовим ремек делом и једним од најзначанијих остварења, датирају из 1910. године, непосредно пошто је композитор присуствовао извођењу Софоколове трагедије Краљ Едип. Но, рад на делу је био дуготрајан и постепено је сазревао, тако да је партитура довршена тек 1931. године. Либрето Едмонда Флега даје прегледан драмски третман мита о Едипу - од рођења до смрти, комбинујући елементе Софоклових трагедија - Краљ Едип и Едип на Колону. Почетна идеља водиља ове опере је била везана за то да се прикаже човек поражен од судбине од које не може да побегне. Но, Енеску мења ово иницијално читање мита, одлучујући да свом главном јунаку понуди шансу да поврати своју чистоту, разумевајући га као победника, као човека који је "јачи од субине", који успева да са свог пута уклони све препреке. У музичком смислу, композитор ствара савремену музичку драму, у којој и поред четворочине структуре, преовладавају стилски и хармонски елементи модерне музике. Премијера Енескуовог "Едипа" уприличена је у Париској опери, 13. марта 1936. године, где је дело топло примљено, посебно у стручној, музичкој јавности. Ипак, убрзо је нестало са репертоара, да би било спорадично извођено у послератном периоду, пре свега у Румунији. Последњих година, јача интересовање за ову Енескову оперу, о чему сведоче и нове поставке на Салцбуршком фестивалу 2019, као и на овогодишњем фестивалу у Брегенцу, чији снимак слушате у вечерашњој емисији.

Сиже опере је следећи:

Страшно проклетство чека тебанског краља Лаја јер се огрешио о забрану богова.  Делфијско пророчиште је предвидела да ће га прворођени син убити и да ће се, потом, оженити својом мајком Јокастом, са којом ће добити потомство. Уплашени Лај зато наређује пастиру да убије новорођенче, после његовог рођења, тако што ће га напустити у планини. Али судбина има друге планове. Едип је преживео и порастао је као усвојени син краља Полиба и краљице Меропе у Корнту, несвесан свог порекла. Када као младић сазна од порорчиштва за да би могао да учини тако страшне злочине, као што му је предивђено, он одлази не би ли заштитио своје родитеље од те зле судбине. На путу ка Теби, где успева да победи Сфингу, започиње кавгу са странцем кога усмрћује. У Теби пошто је поразио Сфингу, становници га крунишу за новог краља и траже да се ожени са удовицом њиховог некадашњег владара - Јокастом. Едип то чини, не знајући да је тако ступио у брак са сопственом мајком. После много година, страшна куга пустоши Тебу, а Едип покушавајући да открије узрок, полако схвата да је све време он био тај који је учинио сва злодела, односно да је незнајући испунио страшно прорчанство. Јокаста се убија, а Едип себи одузима вид и одлази у прогонство у пратњи кћери Антигоне. После година лутања, у близини Атине којом влада Тезеј, богови се коначно смилују Едипу и он одлази, мирно у смрт, праћен богињама освете Еринијама.

Уредница Ксенија Стевановић