Фестивал у Салцбургу 2026
Репродукујемо снимак концерта одржаног 25. јула у Великој фестивалској дворани у Салцбургу, у оквиру 106. издања фестивала у овом аустријском граду. Том приликом наступили су Бечки филхармоничари под управом Густава Дудамела, уз суделовање сопранисткиње Јинг Фанг, мецосопранисткиње Надежде Карјазине и Бечког певачког друштва. На програму је било једно од најзначајнијих остварења позноромантичарске симфонијске литературе – Друга симфонија у це молу Густава Малера, позната под називом „Ускрснуће”.
Прожета размишљањима о људској пролазности, смрти, патњи, духовном преображају и нади, Малерова Друга симфонија бави се неким од темељних питања људског постојања, а свој врхунац достиже у монументалном хорском финалу. Инспирацију за завршни став композитор је пронашао у песми Ускрснуће Фридриха Готлиба Клопштока из 1758. године, чији је текст делимично преузео и допунио сопственим стиховима. Дело је у целини премијерно изведено 1895. године у Берлину, под управом самог композитора.
Занимљиво је да посебан значај Малерово стваралаштво заузима и у уметничкој биографији Густава Дудамела. Наиме, међународну пажњу овај венецуелански уметник привукао је 2004. године, када је победио на првом Међународном такмичењу диригената „Густав Малер” у Бамбергу, када је дириговао Малерову Пету симфонију, а овај успех означио је важну прекретницу у његовој каријери. Више од две деценије касније, Дудамел се Малеровој музици вратио на једној од најзначајнијих европских фестивалских манифестација, предводећи Бечке филхармоничаре, оркестар са којим је и сам композитор сарађивао као диригент. Посебну историјску димензију ово извођење добија захваљујући дугогодишњој повезаности Малера са Бечким филхармоничарима, чијим је претплатничким концертима дириговао од 1898. до 1901. године. Под његовом управом оркестар је 1900. је први пут гостовао у иностранству, на Светској изложби у Паризу.
Извођење Друге симфоније на Фестивалу у Салцбургу наишло је на изузетно позитивне реакције публике и критике. Посебно су истакнути Дудамелова прецизност, изражајна снага и пажња посвећена најсуптилнијим детаљима партитуре, као и богатство оркестарских боја Бечких филхармоничара. Диригујући читавом симфонијом напамет, Дудамел је успешно обликовао снажне драмске контрасте и нежне лирске одсеке, остваривши упечатљив спој плесне разиграности и меланхолије у другом ставу. Критичари су посебно похвалили и прецизност Бечког певачког друштва у завршном ставу, у којем готово нечујни наступ хора постепено прераста у величанствену звучну кулминацију.
Снимак нам је уступљен посредством међународне размене у оквиру Еурорадија.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
