Камерни концерт

Овај композитор, музички издавач и градитељ клавира током последњих деценија 18. века био је један од веома цењених аутора свог времена. Рођен је у Аустрији, а прве музичке подуке добио је од Јохана Баптиста Вањхала. Захваљујући заштити грофа Ласла Ердедија, који је био повезан са породицом Естерхази, Плејел је постао ученик Јозефа Хајдна. Тај однос оставио је снажан траг у његовом стваралаштву, те се Хајднов утицај јасно препознаје у његовој камерној музици. Ипак, Плејел није био само епигон свог учитеља, већ његова дела показују мелодијску инвентивност, смисао за јасну форму и склоност ка дијалогу са слушаоцем.

Током каријере деловао је у различитим европским музичким срединама – од Стразбура, где је наследио Франца Ксавера Рихтера, до Лондона, где је наступао у оквиру тада веома развијеног концертног живота. Занимљиво је да су се управо у Лондону Плејел и Хајдн нашли у својеврсној конкурентској ситуацији, али њихова сарадња и пријатељски однос нису били нарушени. Крајем 18. века Плејел се настанио у Паризу, где је 1797. године основао издавачку кућу Мезон Плејел. Издавачка делатност трајала је 39 година, а током тог периода објављено је око 4.000 композиција, међу којима су била дела неких од најзначајнијих аутора тог времена, попут Луиђија Бокеринија, Лудвига ван Бетовена, Муција Клементија, Волфганга Амадеуса Моцарта, Жоржа Онслоа и многих других. Издавачка кућа објавила је и комплетно издање Хајднових гудачких квартета 1801. године. Његово интересовање за музичко издаваштво и, нешто касније, за израду клавира постепено је потиснуло његово композиторско деловање. Године 1807. основао је фирму за производњу клавира, која је постала једна од значајнијих европских кућа. Плејел је у изради својих инструмената применио енглеску механику, а његови клавири уживали су велико поштовање међу музичарима, а између осталих, на њему је свирао и Фредерик Шопен.

На пољу камерне музике можемо да сагледамо Плејела као композитора. Написао је чак педесет клавирских трија, што сведочи о значају овог жанра у његовом опусу, али и о популарности коју је таква музика имала крајем 18. века. У Плејеловим тријима препознајемо карактеристике класичног стила, док се у појединим ставовима појављују и традиционални елементи, нарочито у делима која је Плејел писао за шкотског музичког издавача Џорџа Томсона.

Ауторка емисије Тамара Симовић