Мајстори барока

Када је 1694, у тридесет четвртој години живота, преминуо Франческо Други д’Есте, војвода од Модене, иза себе је оставио једну од најдрагоценијих збирки италијанских ораторијума XVII века. Током свега осамнаест година владавине, овај изузетни покровитељ уметности сакупио је око стотину партитура најугледнијих композитора свога доба. У Модени, за разлику од Болоње, Рима или Венеције, продукција ораторијума није била расута између „различитих братстава и племићких кућа” – била је усредсређена на једну личност, једног покровитеља, један простор и једно доба године – на војводу, цркву Ораторијум Сан Карло Ротондо и време поста. 

У оквиру овог специфичног поретка, посебно место заузима циклус од осам либрета посвећених животу Мојсија, које је саставио Ђовани Батиста Ђардини, војводин секретар и песник‑аматер. Сваки сегмент Мојсијевог живота поверен је другом композитору, међу којима су били и Винченцо де Грандис, Ђовани Паоло Колона, Бернардо Пасквини, Антонио Ђанетини и Алесандро Мелани. Четврти либрето, Мојсије, ослободилац Јевреја, поверен је Ђакому Антонију Пертију, а његов ораторијум изведен је 1685. године. 

Избор теме био је дубоко симболичан: латински израз dux означава вођу – онога који предводи свој народ, а управо је Мојсије у библијској традицији био посматран као вођа. Додатну слојевитост даје чињеница да из исте речи потиче и титула војводе (duca), коју је носио Франческо Други. На тај начин, Ђардини је успоставио паралелу између библијског пророка и моденског владара. У његовој интерпретацији, Мојсије превазилази границе историјске и религијске личности и постаје слика идеалног владара – оног који „уме да води свој народ, да га изведе из опасности и да га сачува од тираније”. 

Таквом идејном оквиру одговара и садржај ораторијума Мојсије, ослободилац Јевреја. Радња се ослања на четрнаесто поглавље Књиге Изласка: Јевреји напуштају Египат, али их фараон са војском прогони. Пред њима се отвара Црвено море, а иза њих надире египатска сила. Управо у том тренутку Мојсије се из историјске фигуре преображава у истинског вођу, чија вера и смиреност стоје насупрот страху, сумњи и насиљу, потврђујући га као истинског предводника народа. 

Ауторка: Саша Тошковић