Жене у музици – Јиткa Хоспровa

Школовала се на Конзерваторијуму у Плзењу, а потом је дипломирала на Академији извођачких уметности у Прагу. Још током студија остварила је запажене успехе као солисткиња и камерна музичарка, освојивши, између осталог, прво место на Бетовеновом такмичењу и награду која носи име Бохуслава Мартинуа.

Била је једна од оснивачица квартета Беневиц, са којим се усавршавала под менторством чланова угледних ансамбала Амадеус, Албан Берг и Сметана. Током каријере сарађивала је и са низом водећих чешких гудачких квартета, међу којима су квартети Јаначек, Землински и Мартину. Као солисткиња наступала је у значајним европским и светским музичким центрима, попут Лондона, Беча, Париза, Рима, Милана, Стокхолма, Њујорка и Вашингтона. Гостовала је на угледним међународним фестивалима и сарађивала са бројним оркестрима и диригентима. Посебно место у њеном репертоару припада чешкој музици и савременим делима за виолу, а остварила је и велики број чешких и светских премијера. Захваљујући њеном уметничком ангажовању, настала су и бројна нова остварења посвећена овом инструменту.

Упоредо са концертном делатношћу, Јитка Хоспрова се бави и педагошким радом на Универзитету у Плзењу, а мајсторске курсеве одржава широм Европе, Азије и Јужне Америке. Оснивачица је и уметничка директорка међународног фестивала Шетње кроз уметност (Procházky uměním), који од 2012. године повезује музику са богатим историјским и архитектонским наслеђем Чешке.

Слушаћете две композиције Паула Хиндемита које је Јитка Хоспрова забележила на албуму Хиндемит: Музика за виолу, објављеном 2014. године за издавачку кућу Supraphon. Овим издањем уметница је одала почаст композитору који је дао пресудан допринос еманципацији виоле у музици двадесетог века. Наиме, Хиндемит је готово целокупан опус посвећен овом инструменту створио током приближно две деценије, у периоду када је и сам интензивно наступао као виолиста.

Најпре ћете чути Сонату за соло виолу, опус 11 број 5, насталу 1919. године. Ово рано Хиндемитово остварење сведочи о његовом све снажнијем интересовању за изражајне, звучне и техничке могућности виоле. Захтевна солистичка деоница открива широк распон боја и карактер инструмента, потврђујући виолу као равноправног носиоца виртуозног и дубоко проживљеног музичког садржаја.

Након тога следи Хиндемитова Соната за виолу и клавир у Еф дуру, опус 11 број 4. Дело је обликовано у три повезана става – Фантазију, Тему са варијацијама и Финале са варијацијама – који се изводе без прекида. У овој раној сонати још се осећају одјеци позноромантичарске лирике, али се истовремено већ наслућују чвршће контрапунктско мишљење, ритмичка енергија и особен музички језик Хиндемитових зрелих остварења. Уз Јитку Хоспрову, на клавиру наступа Јитка Чехова.

Уредница Ирина Максимовић Шашић