Штјепан и соната бечке композиторске школе

Представљамо две сонате Јозефа Антоњина Штјепана сачуване у рукописним изворима: Сонату у Ес-дуру и Сонату у Ге-дуру. Ова дела припадају групи његових каснијих соната, вероватно насталих око 1771. године, које одликује инвентивнан приступ мотивском раду и слободнији однос према формалним обрасцима. У троставачној Сонати у Ес-дуру посебну пажњу привлачи елаборирани лагани увод, у којем се смењују "кантабиле" мотиви и виртуозне пијанистичке фигурације. Двоставачна Соната у Ге-дуру завршава се сажетом курантом, једним од ретких плесних ставова барокне свите који се могу наћи у Штјепановим познијим сонатама. Обе композиције сведоче о ауторовој склоности ка повезивању различитих стилских елемената, пунијој фактури, наглим променама карактера и готово импровизаторској слободи музичког тока. Такође, чућете и Сонату у Це-дуру из Штјепановог објављеног опуса 3.

Такође, обратићемо пажњу и на две сонате Јохана Баптиста Ванхала, једног од најистакнутијих представника бечке композиторске школе друге половине 18. века. Рођен у Чешкој, као и Штјепан, Ванхал је већи део живота провео у Бечу, где је изградио каријеру као један од првих слободних композитора и педагога, независних од сталне службе. Истакао се, испрва, као представник афективног симфонијског израза, означаваног као „штурм унд дранг”, којим је знатно обогаћен музички језик галантног стила. Ванхал се, потом, посветио жанровима које је неговала све бројнија и богатија грађанска класа, укључујући и сонате за инструменте са диркама. Дела овог жанра која ћете чути у емисији, објављена су тек 1812. и 1813. године, пред крај композиторовог живота, и припадају његовом позном стваралаштву. У њима Ванхал нуди спој афективног писма своје „штурм унт дранг” стилске фазе и сложене, густе фактуре нове генерације бечке школе, проткане повременим виртуозним пијанистичким елементима.

Аутор емисије Срђан Атанасовски