Александар Ристески: Метафизика осећања

Проблем квалија (qualia) један је од проблема којима се филозофија духа интензивно бави. Филозофи истичу важност овог проблема и неопходност заузимања става према њему. Неки сматрају да није спорно постоје ли оне, већ како их појмовно интегрисати у модел нама познатог света. С друге стране, неки филозофи тврде да управо физикалистичке поставке не допуштају никакав појам „квалија” и да се ради о злоупотреби језика и неразумевању наше неуроанатомије ако се претпостави њихово постојање. Термин „квалија” обухвата више одређења, а најчешће се користе изрази попут „феноменална свест“, „феноменални аспект искуства“,„квалитативни аспект искуства“, „свесни доживљаји“, „како-је-то-искусити-нешто“, те „јединица искуства“, или својеврсни „атоми“ чулног искуства.

Аутору текста је посебно битно одређење Чарлса Сандерса Перса, које гласи: „qualia се односе на елемент непосредности у искуству, који је по себи неизрецив”. Поредећи Персову дефиницију са другим становиштима, Александар Ристески користи апоретички пристип проблему квалија, јер сматра да „прагматичко питање у овом случају није којој алтернативи дати предност, већ да ли би одређени одабир уопште правио неку значајнију разлику”. С циљем даљег разматрања Персовог поимања qualia као примера неинтројекционистичког становишта, у завршном  тексту овог циклуса аутор се посебно осврће на Персову критику „духа картезијанизма“. Наиме, картезијанска теорија сазнања поставља критеријуме за јасно разликовање и одвајање духа од тела, а исто тако сугерише и могуће правце тематизовања проблема везаних за њихов однос. Проблем духа и тела из угла картезијанске епистемологије испоставља се, за Перса, као проблематични израз духа картезијанизма.

Књигу ће ускоро објавити Филозофски факултет у Приштини са привеременим сеиштем у Косовској Митровици.

Читао је Александар Божовић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.