Џез

Две године након првог концерта у Београду, Мајлс Дејвис се вратио на сцену Дома синдиката  са поставом коју су чинили Даве Либман на сопран и тенор саксофону и флаути, гитаристи Пит Кози и Реџи Лукас, бас гитариста Мајкл Хендерсон, бубњар Ал Фостер и перкусиониста Џејмс Мтуме Форман.

Ако је 1971. године музика Мајлс Дејвисовог септета била шокантна за београдску публику, овом приликом је звук његовог бенда већ био довољно препознатљив. Ипак, чак и у тако кратком временском размаку од две године, Дејвис је упорно гурао своју музику напред. Београдски концерт уследио је годину дана након албума „On the corner“ који је још радикалније истраживао могућности минималистичке репетиције и манипулација звуком, односно кохерентног звука бенда који више звучи попут органске целине него скупа виртуозних џез инструменталиста. У том смислу овај концерт се нешто мање ослањао на естетику психоделичног рока, а више на Мајлсов врло смео микс фанка и репетитивне музике која трансцендира жанрове.

У једној од упечатљивих музичких критика написаних након концерта, Милан Влајчић је навео да је Мајлс Дејвис „показао своју тежњу да разори мелодијске и хармонијске структуре, служећи се извлачењем крајње необичних синкопа и нових звучних боја из електричне трубе“, те да је концерт представљао „једночасовни лабораторијски рад, без уобичајених заокружених сола, у коме је лавовски део посла обавио фасцинантни свирач на удараљкама и конги Џејмс Форман“.

Аутор Никола Марковић