Светске музичке позорнице

Најпре ћете чути Сибелијусову оркестарску свиту Историјске сцене, број 2 опус 66, из 1912. године. Као и прва оркестарска свита, и ова музика је повезана са ширим контекстом финског националног буђења и отпора русификацији, који је био изузетно снажан у овој земљи.

Друга тачка на концерту било је још једно Сибелијусово остварење: симфонијска поема Океаниде, опус 73, из 1914. године писана по поруџбини Карла Стокла, оснивача Музичког фестивала у Норфоку у Конектикату. Сибелијусова посета Америци јуна 1914. године представљала је једно од најзначајнијих искустава у његовом професионалном животу. Наиме, у Америци је дочекан као славна личност, његова дела су наишла на топао пријем у Њујорку и Бостону, а имао је прилику да се упозна и са важним америчким композиторима тог доба. Симфонијску поему Океаниде дириговао је на Фестивалу у Норфоку 4. јуна 1914. Том приликом дело је побрало изузетне оцене критичара који су истицали како су Океаниде, назване по нимфама из грчке митологије које су настањивале Средозмено море, једно од најлепших остварења са тематиком мора, те да је Сибелијусова музика дала драгоцен допринос даљем развоју овог фестивала.

Концерт је заокружила Прва симфонија Ралфа Вона Вилијамса, названа Симфонија мора. Ово дело, писано у периоду од 1903. до 1909. на стихове Волта Витмена из збирке Влати траве, убраја се у ред најдужих композиција Вона Вилијамса, а то је уједно и његово прво симфонијско остварење. Премијерно је изведено на Фестивалу у Лидсу 1910. године, на композиторов 38. рођендан, а он је том приликом и дириговао хором и оркестром. Музиколози истичу да је Симфонијом мора Вон Вилијамс отворио врата новој ери симфонијске и хорске музике у Британији током прве половине двадесетог века.

Уредница Ирина Максимовић Шашић