Јирген Хабермас: Немачки идентитет – уједињена нација гневних „дојче марк бургера” (1)

Хабермасова критика у овом тексту усмерена је превасходно на појаву онога што назива новим, „буцмастоликим Deutche Mark-национализмом”. Према његовом мишљењу, ужурбани процес поновног уједињења Немачке спроведен је у складу с моделом националног идентитета који је заснован на економској моћи и просперитету, а не на вредностима демократске културе. Страхујући од ре-национализације немачке политике и повратка романтизованог идеала јединствене етно-културне нације, Хабермас се залаже за конститутивни патриотизам, наглашавајући значај демократске, космополитске интеграције:

„Једино народни референдум о конституцији — то јест, о алтернативи између једне свенемачке савезне државе и федерације која би Савезној Републици допустила да сачува Основни закон — пружа свим грађанима могућност да кажу не. Он омогућава и квантификацију мањинског гласа; једино у том случају одлука већине постаје свесно спроведен чин, око којег се може кристалисати републиканско саморазумевање будућих нараштаја. Једино у случају слободе избора између алтернатива, свест, која је већ раширена међу младим нараштајем, може да буде учињена јасном свима: да оснивање једне јединствене државе грађана на територијама које су, до сада, биле Савезна Република и Немачка Демократска Република, није унапред донети закључак због преполитичких немерљивих феномена као што су језичка заједница, култура или историја. Управо због тога би свако волео да барем буде питан.”

Овај текст изворно је публикован почетком 1991. године у часопису New German Critique, а само неколико недеља касније је емитован на нашим таласима и потом објављен у часопису Трећи програм (бр. 88–89).

Превод с енглеског: Дарко Поповића
Текст чита: Ковиљка Панић
Уредник: Предраг Шарчевић