уторак, 17.02.2026, 20:02 -> 14:12
štampajСтудије и огледи
Наташа Миловић: Драма алтер-идентитета (2)
У емисији Студије и огледи, од 16. до 19. фебруара, можете слушати текст Наташе Миловић „Драма алтер-идентитета између личног и политичког, развлашћења и овлашћења”.
Наташа Миловић промишља појам алтер-идентитета како би расветлила улогу оног аспекта нашег идентитета који је у вези са другошћу – оном за коју се испоставља да је заправо своја (унутрашња) другост. Та другост може бити пасивно присутна и не-реметилачка за постојећи идентитет, активна толико да доприноси располућивању постојећег идентитета, и офанзивна толико да води у разарање постојећег идентитета и двојништво. Другим речима, идентитет у себи увек у некој мери „баштини” и своју другост – нешто од себе другачије или чак супротно, што у односу на постојећи идентитет може бити континуум од стања неприметне пасивности (као да ни не постоји, када не омета идентитет особе) до упадљиве агресивности (када као да заузима место идентитета и хоће да га поништи, замени, да постане његова супротност, то јест „други идентитет”). Сходно томе, промишљање драме алтер-идентитета јесте промишљање оног аспекта идентитета који је у релацији са другошћу, а која у односу на постојећи идентитет може бити у фази пасивно коегзистирајућој, активно располућујућој или чак разорној за постојећи идентитет.
С тим у вези, ауторка испитује како се уобичајени обрасци саморазумевања и опхођења према себи и свету, који су у релацији са проваљивањем другости у наш идентитет, очитују у нашим поступцима, мислима, тежњама, жељама. Након описа ових образаца, биће речи о томе како се управо кроз ове (најпре личне) обрасце отвара пут савременом развлашћивању појединачних људи у име њиховог овлашћивања да служе различитим интересима. У настојању да проблематизује ту тенденцију, Наташа Миловић промишља значај стремљења личном оцеловљењу – као примереном начину ношења са својом другошћу и као облику примереног одазивања на искушења драме алтер-идентитета; а потом указује да би се на том трагу могло мислити и о неким другачијим облицима узаједничења – онима који не би почивали на динамици која је својствена развлашћењу појединачних људи, у име овлашћења да служе овим или оним интересима.
Читао Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.
Коментари