Антологија Трећег програма

Јохан Хојзинга: Природа и значење игре (1)

У наставку овога циклуса до недеље, 16. новембра, можете слушати делове Хојзингине класичне студије „Homo ludens”, који су, у преводу Каће Самарџић, први пут емитовани на нашим таласима у фебруару 1968, а објављени у 3. броју часописа „Трећи програм” 1969. године.

„Постојање игре није ни на каквом степену везано за цивилизацију, ни за какав облик схватања света. Свако мислеће биће могло би сместа себи да представи ту стварност игре, играња, као ствар по себи, независну чак ако њен језик и нема општи израз за описивање те ствари. Постојање игре је непоречно. Може се порицати скоро свака битност: правда, лепота, истина, дух, бог. Може се порицати збиља. Игра никако.

Али признати игру, значи, хтело се то или не, признати дух. Јер, ма каква била њена суштина, игра није материја. Већ у животињском свету она превазилази границе физичког живота. С тачке гледишта детерминистичког схватања по коме светом управљају једноставни утицаји сила, она је дословно superabundans, излишна. Један једини дашак духа који одбацује безусловни детерминизам чини присуство игре могућим, појмљивим, разумљивим. Постојање игре потврђује стално, и у највишем смислу, надлогично својство наше ситуације у свету... Ми играмо, и ми смо свесни игре: ми смо, дакле, више него разумна бића, јер је игра надразумска” (стр. 349).

Текст чита: Марица Милчановић
Уредник: Предраг Шарчевић