Мајстори барока

Рођен 1605. године у Верони, Бертали је био изузетно утицајан композитор и виртуоз на виолини, чија је репутација у савременом добу тек бледи обрис у односу на славу коју је уживао током свог живота. Рано музичко образовање стекао је у катедрали у свом родном граду, код свештеника и композитора Стефана Бернардија. Захваљујући хабзбуршким везама свог учитеља, Берталијева каријера је брзо напредовала и 1624. године аутор се обрео у Бечу, на царском двору. Временом је напредовао до места капелмајстора, и на овом намештењу остао до краја свог живота. 

Током боравка у хабзбуршкој престоници, овај композитор је служио владарима који су били велики љубитељи музике – попут Фердинанда Другог, Фердинанда Трећег и Леополда Првог. За њих је написао велики број дела, и између осталог било му је поверено да ствара композиције за посебне прилике, као што је било венчање Фердинанда Трећег, које је увеличано кантатом под називом Donna real. 

Берталијев музички стил описиван је епитетима попут „раскошан и виртуозан”, а красиле су га веома разнолике инструменталне и вокалне текстуре. Као што образовање и порекло сугеришу, његовом музиком преовлађују елементи карактеристични за подручје северне Италије. Тако се у вокалној музици могу уочити утицаји Монтевердија и Кавалија, док је у инструменталној, ту улогу преузело стваралаштво његовог претходника у Бечу – Ђованија Валентинија. 

Опус Антонија Берталија је био обиман и садржао је дела попут опера, ораторијума и соната, али нажалост, значајнији део његовог рукописа који је био у приватним колекцијама владара је изгубљен или пак никада није ни угледао светлост дана. Након Берталијеве смрти објављен је део његових инструменталних остварења, која ћете имати прилике да чујете у емисији. Ова дела писана су за разноврсне инструменталне ансамбле и одликују се различитим формама и стиловима. 

Ауторка: Саша Тошковић