Дивна Вуксановић: Медији и вештачка интелегенција (1)

Филозофкиња Дивна Вуксановић у текстовима које емитујемо на Трећем програму, у великој мери бави се питањем вештачке интелигенције са становишта филозофије медија и у контексту капиталистичких друштвено-економских односа.
У овом раду, ауторка између осталог сугерише да вештачка интелигенција, у својој тренутној фази развоја, не може заменити људску активност вођену разумевањем, посебно у тежњи ка слободи, креативности и моралном доношењу одлука. Иако се у одређеним случајевима може чинити да AI може морално или креативно деловати, њена пракса је у крајњој линији ограничена на логичке операције, аналитику или лингвистичко кодирање чисто утилитарне природе. У најбољем случају, вештачка интелигенција може симулирати чинове разумевања, али без схватања њиховог значења, свести о својим радњама или преузимања одговорности за њих.

Вештачка интелигенција, наиме, не поседује свест, па тако ни класну свест. Иако се може посматрати као „радна снага” која обавља одређене задатке, AI не осећа експлоатацију нити може спонтано да развије идеју отпора.

„Под претпоставком да вештачка интелигенција технички постане довољно ‚јака‘ да парира човеку, она би уистину могла да манифестује само илузије ума; понашала би се, највероватније, као да размишља аутономно, ствара слободно и доноси ‚слободне одлуке‘. Али, такав ‚ум‘ био би симулиран, јер AI нема егзистенцијалну дименизију коју поседује човек — она не разуме себе било као део моралног и стваралачког окружења или историјског процеса, и уз то не тежи превазилажењу властитих граница, осим ако за то није изричито програмирана.То би значило да чак и наизглед „умна”, вештачка интелигенција остаје инструментална и неосетљива за истинску слободу, креативност и дијалектичке синтезе за које је способан историјски ум”, сматра Дивна Вуксановић.

Текст чита Маја Миралем.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.