Музика Боалдјеа на оперској сцени

Оперу комик Моја тетка Аурора Боалдје је компоновао 1803. године, када је Боалдје већ био етаблиран као водећи композитор жанра, на либрето Шарла Лоншана. Радња опере смештена је у француски замак почетком 19. века и прати ексцентричну и умишљену Аурору, која је разочарана у љубав и опседнута мрачним, готичким енглеским романима. Овај лик служи као извор комике и сатире на рачун жанра романсиране фикције, док истовремено уводи елемент „позоришта у позоришту”, односно преплитања различитих наратива унутар драмског света опере. Заплет опере покреће настојање Ауроре да прекине љубавну везу своје нећаке Жили и младог племића Валсена, што отвара простор за сплетке и комичне ситуације. Уз истакнуту улогу ансамбла и карактеристичне завршне нумере, дело се одликује рафинираном оркестрацијом и изражајном мелодиком у духу француске оперске комике с почетка 19. века.

Једночинка Гневник Етјен-Николе Меила написана је 1801. године и објављена под псеудонимом Фјорели. Овом опером је Меил духовито одговорио на Наполеонову примедбу да му је музика сувише озбиљна и немачка: компоновао је дело у маниру италијанске опере буфе, препуно драмске живости, комичног стила и ослоњено на употребу акционих ансамбала. У средишту комичне радње налази се Пандолф, раздражљиви старац који своју штићеницу Изабелу жели да уда за ученог али досадног учитеља, иако је она заљубљена у младог Лизандра. Уз помоћ сналажљивог слуге Скапена, млади љубавници успевају да се изборе за своју срећу, док Пандолфов бес бива претворен у предмет подсмеха.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић