Уметност интерпретације – Диригент Рикардо Шаји

Рикардо Шаји рођен је у Милану 1953. године у породици музичара, те је прве подуке у области музике добио веома рано. Композицију је студирао на конзерваторијумума у Перуђи и Милану, да би се касније преоријентисао на дириговање. Са само двадесет година постао је асистент Клаудију Абаду који је тада руководио оркестром Миланске Скале, те је у овој оперској кући дебитовао 1978. године, диригујући Маснеовог Вертера. Током осамдесетих година прошлог века уследили су ангажмани за пултовима значајних симфонијских ансамбала као што су Симфонијски оркестар Берлинског радија и Лондонска филхармонија, да би од 1988. до 2004. био шеф диригент Краљевског Консертхебау оркестра. Након Амстердама, Шаји 2005. одлази у Лајпциг, где постаје деветнаести „капелмајстор”, односно шеф диригент Гевандхаус оркестра. Од пре шест година, налази се и на челу Фестивалског оркестра из Луцерна.

Паралелно са активностима у овим значајним симфонијским оркестрима, Рикардо Шаји је неговао и каријеру оперског диригента. Од 1986. до 1993. године предводио је Театро Комунале у Болоњи, а од 2017. вратио се у свој родни град и оперску кућу у којој је и дебитовао – Скалу, чији је музички директор од 2017. године.

Шаји је екслузивни уметник издавачке куће Дека за коју је објавио комплетне снимке симфонија Малера, Бетовена, Брукнера и Брамса. Овај последњи снимак је 2014. освојио и награду „Снимак године” у избору часописа Грамофон. Поред ових снимака, у дискографији овог диригента налазе се и запажени снимци дела Стравинског, Варезеа, Хиндемита, Баха, Шумана и Менделсона.

Описујући диригентски стил овог уметника, критичари су истакли прецизност и елеганцију, уједињене са ватреним темпераментом. Сам Шаји је истакао да „без унутрашње ватре, без физичке енергије, ова професија би била незамислива”, додајући да је „дириговање, пре свега, природни таленат, условљено конституцијом вашег тела и како осећате музички покрет”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић