понедељак, 26.05.2025, 20:20 -> 13:54
štampajМузички свет Фердинанда Бертонија
У завршној четвртој емисији из циклуса који приређујемо поводом 300. годишњице рођења италијанског композитора Фердинанда Бертонија, слушаћете дела овог аутора и Јозефа Хајдна.
Бертонијева опера Орфеј и Еуридика, писана на либрето Ранијерија де Калцабиђија, упркос томе што је у омузикаљењу истог либрета из пера Кристофа Вилибалда Глука имала општу конкуренцију, била је популарна широм Европе у последњим деценијама 18. века, укључујући и поставку у Берлину са музичким интервенцијама дворског капелмајстора Јохана Фридриха Рајхарта те поставку на двору мађарског кнеза Естерхазија, под диригентском палицом и у адаптацији Јозефа Хајдна.
Тематика мита о Орфеју и Еуридики наставила је да фасцинира либретисте и композиторе и након Калцабиђија, Глука и Бертонија. Након што се, са позиције импресарија, упознао са Бертонијевом партитуром Орфеја, Јозеф Хајдн добио је 1791. године прилику да и сам омузикали ову античку трагедију, и то на основу поруџбине Краљевог позоришта из Лондона, у току своје посете енглеској престоници. Хајднова последња опера, Дух филозофа, или: Орфеј и Еуридика, на либрето Карла Франческа Бандинија, услед организационих проблема, али и сплета интрига, није изведена за живота композитора и познаваоци музике су имали прилике да се са њом упознају тек у 20. веку. У опери Дух филозофа Хајдн је прихватио значајне тековине реформе италијанске озбиљне опере, која се одвијала под снажним утицајем француске лирске трагедије и трансформисала ток опере у смењивање краћих арија и наступа хора.
Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић
Коментари