Жене у музици

Памела Харисон припада генерацији уметница које су уживале велики успех на почетку својих каријера непосредно након Другог светског рата, али чија дела је почео да прекрива заборав како се музичка сцена окретала ка европској авангарди. Попут нешто млађе Рут Гипс, која је читавог живота остала заговорница антимодернистичких тежњи истичући да њене композиције обилују пасторалним мотивима и парафразама енглеских народних мелодија, и Памела Харисон се борила да буде призната као равноправна у свету музике у којем су доминирали композитори-мушкарци, модернистичког усмерења. Велико интересовање за њен опус, који броји неколико оркестарских остварења, камерна, клавирска и вокална дела, појавило се током 2023. године. Тада је објављен тек први компакт-диск са премијерним извођењима њених камерних композиција, а тим поводом критичар Грамофона увидео је како „… музика Памеле Харисон открива занимљиву ауторку чији ненаметљив и приступачан израз дочарава слушаоцима отменост и суздржаност једног минулог доба“.

Рођена је у Орпингтону 1915. године у породици музичара. Њен отац, који јој је дао прве музичке подуке, био је оргуљаш у локалној цркви, а 1932. године уписала је Краљевски колеџ за музику у Лондону, где је клавир учила у класи Артура Бенџамина, а композицију код Гордона Џејкоба који је препознао њен јединствен дар и био јој велика подршка и након студија, а често је истицао да њена дела краси „чаробна лепота звука“. Још у току студентких дана Памела Харисон је на концертима изводила своје клавирске композиције, али и сонате Габријела Фореа и Фредерика Дилијуса, према чијој музици је неговала посебну наклоност. Као композиторка први пут се истакла Квинтетом за флауту, обоу и гудаче из 1938, који је исте године и премијерно изведен на концерту лондонског Друштва за промоцију нове музике. Велики пијанистички успех уследио је након дебитантског наступа у Вигмор Холу у Лондону 1940, а већ 1944. године пажњу јавности је поново привукла Гудачким квартетом изведеним на концерту у Националној галери у Лондону, у оквиру циклуса који је организовала Мајра Хес у циљу повезивања младих музичара са афирмисаним британским уметницима, као и циклусом Шест песама на стихове Бодлера који је публици представљен 1945. године.

Поред наступа и промоције својих дела, Памела Харисон се у току рата бавила и педагошким радом, а ступила је и у брак са Харвијем Филипсом, виолончелистом, диригентом и чланом квартета Хирш. Њему је посветила Сонату за виолончело коју је Филипс премијерно извео маја 1947. године у Вигмор Холу у Лондону.

Дела Памеле Харисон изводе тенор Џејмс Гилкрист, пијаниста Џамс Колман, виолончелисткиња Алис Нири и чланови ансамбла Краљевски велшки камерни свирачи.

Уредница Ирина Максимовић Шашић