Камерни концерт

Овај композитор, рођен у Брну 1814. године, први пут је наступио јавно као деветогодишњак, а већ 1825. године је уписао Бечки конзерваторијум, где је похађао часове виолине код Јозефа Бема и композицију код Игнаца фон Зајфрида. Пресудан тренутак у његовом животу био је долазак Паганинија у Беч 1828. године, чији је наступ дубоко утицао на младог Ернста. Већ наредне године, Ернст креће са Паганинијем на турнеју, свирајући његова необјављена дела напамет, с таквом прецизношћу да је чак и Паганини био запањен.

Након дебитантског концерта у Паризу 1831. године, повукао се из јавног живота на три године ради даљег усавршавања. Године 1837. наступио је заједно са Паганинијем у Марсеју. Том приликом написао је у писму: „Опште је мишљење било да ја свирам са више осећајности, док он успева да савлада више техничких потешкоћа.“

Уследиле су турнеје кроз Европу и Русију, које су му донеле статус једног од најцењенијих виолиниста свог времена. Његов највећи успех десио се у Лондону, где је први пут наступио 18. јула 1843. године, у чувеној сали на Хановер Скверу. Тамошњи музички часописи су га тада прогласили за најуспешнијег светског виолинисту. Од 1855. године Ернст се настанио у Лондону, где је редовно наступао. Међу Паганинијевим наследницима, он је био једини који је успео да достигне – па чак понекад и надмаши – његову техничку виртуозност. 

Као композитор, Ернст је прави представник романтичног духа. Његова дела попут Патетичног концерта опус 23 и чувене Елегије опус 10 представљају врхунац виолинске технике, а посебно се издвајају и композиције за соло виолину и виолину и клавир.

Ауторка емисије Тамара Симовић