Кетрин Ашенбург: Непречишћена историја – лична хигијена кроз векове (1)

Становницима западног света данас се чини да је наша дефиниција чистоће сама по себи разумљива, универзална и безвремена. Она, међутим, то није. Реч је о сложеној културној креацији која подлеже непрекидним променама, о чему у својој књизи на занимљив начин пише Кетрин Ашенбург. Наиме, по мишљењу неког француског племића из XVII века, чист би био онај ко свакодневно мења платнену поткошуљу и кваси прсте, све и да му ни вода ни сапун никад нису дотакли тело. Римљанин из првог века сматрао би се чистим тек после најмање два сата потапања и парења тела у води различитих температура, уклањања зноја и масноће металном шпахлицом и премазивања уљем на крају...

Ова књига се, дакле, бави историјом чистоће на Западу, мада се ауторка осврће и на традиције других култура. Разлика између Запада и Истока делимично се огледа и у томе што је Европа дуго занемаривала редовно прање – отприлике од краја средњег века до XVIII или XIX века. Најмање до средине XVIII века, Европљани су се, од најсиромашнијег сељака до најмоћнијег краља, листом клонили воде. Били су, међутим, убеђени да тканина има чудесна хигијенска својства и „прали“ су се тако што су мењали рубље. Припадници других народа који су у том периоду долазили у додир с Европљанима, неретко су били згрожени њиховим поражавајућим хигијенским навикама, истиче Ашенбург.

По њеном мишљењу, “еволуција ‘чистоће’ у исти мах је и историја тела, а наши ставови према чистоћи управо откривају много када је у питању наша најскривенија интима”.

Књигу ће ускоро објавити издавачка кућа Clio.

Текст је с енглеског превела Јелена Петровић.

Чита Александар Божовић.

Уредница Оливера Нушић.