Читај ми!

Имагинарни пејзажи

Нова остварења уметника који делују у Ирској, Ејмона Иврија – „In the Red Eye of the Evening” и Џасмин Вуд – „Piano Reverb”, објављена у марту и априлу ове године за лејблове Phantom Limb, односно AD 93.

In the Red Eye of the Evening је Ивријев деби под својим сопственим именом, с обзиром да је овај ирски експериментални електроничар до сад објављивао под псеудонимом Lighght. Своју активност везује пре свега за ирску област Корк, а на новом албуму уметник даје комплексне звучне структуре, у којима се нојз, шум, теренски снимци, дигитално трансформисани људски говор и ло-фај продукција, сукобљавају и само повремено утапају у сегменте смирене амбијенталне музике.

Сам Иври наводи да је био инспирисан следећим сликама: „спектралним сенкама ноћи које се мешају са сумраком, светлом фарова које осветљава делић мокре траве, особом која се добро не види од дима, избрисаним местима… дрхтањим, светлуцањима и маглом”. Уметник успева да из овог имагинаријума обликује упечатљиве звучне структуре, које се састоје из вишеструких слојева готово радиофонског квалитета. Свакако и пре свега, ове нумере су маштовите и интригантне, позивају на слушање и на урањање у један сасвим специфичан, онирички звучни свет.

Џасмин Вуд је пијанисткиња и продуценктиња из Портланда у Орегону, која се по пресељењу у Ирску фасцинирала бројем напуштених цркава. Пожелела је да искористи ове акустички врло занимљиве просторе, те су нумере које су пред нама снимљене у једној од њих, на старом Блитнер клавиру. Сам инструмент је стар преко сто година, а на њему ништа није мењано, тако да су забележене све осцилације у тонској висини, шумови, крчања, које долазе од старих и истрошених жица, али и конкретни, пронађени звуци окружења и слично. Ипак, оно што је највише фасцинирало Џасмин Вуд је акустична раскош реверберације држаних тонова овог клавира, односно квалитета и дужине самог еха који настаје у простору.

Све нумере са албума Piano Reverb проистичу из овог иницијалног забележеног материјала, које је композиторка касније подвргла даљој дигиталној манипулацији, ширећи дужину тонова, појачавајући шумове и спајајући их у једну врступ склопа и склада, налик раду са оркестарском партитуром. Циљ Џасмин Вуд је био да се не изгуби звук тог клавира и самог простора, већ да се тим минуциозним интервенцијама, у ствари открије ’нове звук’ који је све време инхерентно постојао у том клавиру и његовим звучним могућностима.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.

 

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије