Бернхард Крусел и кларинетисти-композитори

У завршној, четвртој емисији циклуса који посвећујемо 250. годишњици рођења шведско-финског кларинетисте и композитора Бернхарда Хенрика Крусела слушаћете дела овог аутора и Фредерика Блазијуса.

Круселов Квартет са кларинетом број 1 у Ес-дуру објављен је као опус 2 1812. године и представља први у низу његових квартета за кларинет и гудаче. У овако постављеном ансамблу, Крусел кларинету даје пуну концертантну улогу, као изразити солистички глас у дијалогу са гудачима. Четвороставачне структуре, са романсом на месту другог и менуетом на месту трећег става, Квартет у Ес-дуру темељи се на стилу бечког класицизма, са израженом осећајношћу, видљивом у лирским пасажима и експресивном тону кларинета.

Седамнаест година старији од Крусела, француски композитор, диригент и кларинетиста Фредерик Блазијус, аутор је једног од првих систематских приручника за свирање кларинета и имао је пресудан утицај на формирање француске школе кларинета. Рођен у Стразбуру, у Париз се преселио 1778. године и одиграо кључну улогу у увођењу кларинета у париске оркестре. У свом приручнику Блазијус је изложио прсторед за инструмент са пет клапни, док је још увек разликовао енхармонске тонове, попут гис и ас. Залагао се за посреднији приступ језичку инструмента, без додиривања зуба, који је пренео из начина свирања дувачких инструмената са двоструким језичком, попут обое и фагота. У његовим инструменталним делима препознаје се утицај француске опере, а поред концертантних дела, посебно су били запажени опуси за хармонимузик, односно ансамбле дрвених дувача и хорни.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Бернхард Крусел и кларинетисти-композитори

Програмска шема

Коментари